а

Поводом Међународног дана матерњег језика, Заштитник грађана Републике Србије истиче да домаћи прописи право на употребу и неговање матерњег језика гарантују по високим стандардима, али да у пракси има потребе да се његова примена унапреди како када је у питању неки од језика националних мањина, тако и када се ради о употреби српског језика и његовог ћириличког писма.

Право на употребу и неговање матерњег језика је индивидуално, али и колективно право од дубоког и далекосежног утицаја на појединца, групу и друштво у целини. Заштитник грађана је органима власти Републике Србије упутио системске препоруке којима се тежи отклањању најчешћих проблема у употреби службеног језика, а по притужбама грађана поступа и у појединачним случајевима.

Велики број језика, који су у службеној употреби на територији Републике Србије и на којима се ученици образују, сведоче о богатству наше културе и традицији.

Разноврсност језика је богатство, али се не сме занемарити ни интегративна улога српског језика за све грађане Републике Србије. Забрињава чињеница да у Србији има младих који заврше школовање, а да не овладају српским језиком, што касније постаје препрека њиховој интеграцији у ширу заједницу и запошљавању у државним органима. Истовремено, у локалним заједницама у којима преовладава језик националне мањине, нужно је да припадници српског народа током школовања овладају језиком своје средине.

Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.

Покрајински секретаријат за привреду, запошљавање и равноправност полова организовао је састанак на тему унапређење положаја Рома у Републици Србији, на коме су присуствовали и представници Заштитника грађана.

Посебна пажња посвећена је проблему дечијег просјачења и проблемима са којима се деца која живе и/или раде на улици свакодневно суочавају.

На састанку су присуствовали и представници републичких и покрајинских органа, органа локалне самоуправе, невладиног сектора и међународних организација.

Заменик заштитника грађана Роберт Сепи учествовао је на међународној конференцији ,,Дискриминација Рома и изазови антициганизма и вишеструке дискриминације“ у Подгорици, коју је организовала Влада Републике Црне Горе у сарадњи са Секретаријатом за Декаду Рома. Конференција је организована у циљу унапређења знања и разумевања положаја Рома у овом региону као и потреби да земље потписнице Декаде Рома заједнички ојачају механизме за борбу против дискриминације.

27012014

Заштитник грађана, Високи комесаријат УН за избеглице (УНХЦР) и Министарство правде и државне управе организовали су конференцију за штампу на тему спровођења и анализе резултата Споразума о разумевању, који су ове институције потписале 2012. године. На конференцији су били представљени резултати остварени у области решавања проблема “правно невидљивих” и планови активности за 2014. годину.

Шеф представништва УНХЦР-а у Србији Едуардо Арболеда је истакао да су резултати истраживања из 2010. године показали да 6,8 одсто Рома нема документа Републике Србије, а да 1,5 одсто њих није уписано при рођењу. Он је нагласио да је било око 900 посета изолованим срединама и да је у плану да проблем "правно невидљивих" лица буде решен до 2015. године.

Државна секретарка у Министарству правде државне управе Гордана Стаменић је рекла да је за решавање проблема "правно невидљивих" лица, која нису уписана у матичну књигу рођених и немају документа, од великог значаја доношење Закона о матичним књигама и Закона о ванпарничном поступку.

Заменик заштитника грађана Роберт Сепи је нагласио да је формула партнерства УНХЦР-а, Министарства правде и државне управе и Заштитника грађана дала резултате и да се питање „правно невидљивих“ лица полако решава.

Он је подсетио да је потписивању Споразума о разумевању претходио Извештај Заштитника грађана о „правно невидљивим лицима“ у Републици Србији који је достављен Народној скупштини. Такође, почетком 2012. године, Заштитник грађана је припремио Предлог измена и допуна Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на састављање исправе о чињеници рођења и у форми иницијативе упутио Влади Републике Србије, а који је Народна скупштина исте године усвојила. Током 2013. године Заштитник грађана је активно учествовао и у иницијативама за Предлог измена и допуна Закона о пребивалишту и боравишту грађана у вези са пријавом пребивалишта на адресу центара за социјални рад. Упућено је Мишљење Министарству рада, запошљавања и социјалне политике и Министарству унутрашњих послова у коме је истакнуто да је неопходно донети нова упутства ради ефикаснијег остваривања права грађана на пријаву пребивалишта на адреси центра за социјални рад.

Заштитник грађана је на Дан људских права 10. децембра 2013. године предао Народној скупштини Извештај о спровођењу Стратегије за унапређење положаја Рома, са циљем да скрене пажњу на тежак положај ромске националне мањине, истакао је заменик заштитника грађана Роберт Сепи.

Форум за етничке односе организовао је у Новом Пазару округли сто на коме се разговарало о резултатима мањинске политике у Србији, са намером да се утврди у којој мери је постојећи приступ допринео стварању интегративног друштва. Како је наглашено, начин за постизање интеграције мањинских заједница је уважавање међународно признатих и примењених принципа и стандарда с једне стране, али и расправа о нерешеним и отвореним питањима мањинске политике с друге стране.

Говорећи о искуствима институције Заштитника грађана и препорукама које су до сада упућене јавној администрацији, заменик заштитника грађана Роберт Сепи је указао да се закони не спроводе доследно и да је неопходно да сви будемо активнији у смислу деполитизације питања заштите и остваривања индивидуалних и колективних права Бошњака, као и свих осталих националних мањина. Имајући у виду циљ, односно друштво у коме се припадници националних мањина осећају као равноправни грађани, осим очувања националног, културног и верског идентитета, равноправност припадника националних мањина проистиче и једино је могућа уколико се обезбеди њихова равномерна заступљеност у обављању јавних послова.

Такође, и поред високих стандарда законске заштите, како је заменик истакао и учесници се сагласили, потпуна интеграција мањина није остварена, јер је неопходна јасна државна мањинска политика за постизање суштинске равноправности, државне мере у циљу њиховог запошљавања у јавној администрацији, као и дефинисање правне природе, улоге и функције националних савета.