а

У циљу сагледавања резултата и проблема, али и размене искустава и мишљења о напретку Декаде Рома у Србији и мерама које су предузете за унапређење положаја Рома, представнице Стручне службе Заштитника грађана учествовале су на шестој Годишњој конференцији Лиге за Декаду Рома. Учесници конференције, представници ромског цивилног сектора, државних органа и међународних организација сагласили су се да су до сада предузете значајне мере за унапређење положаја Рома, посебно у области образовања и здравља, али да и је неопходно наставити са још ефикаснијим спровођењем мера интеграције.

У складу са споразумом о разумевању између Министарства правде и државне управе, Заштитника грађана и Високог комесаријата за избеглице УН, у Крагујевцу је организована обука судија у вези са утврђивањем времена и места рођења по одредбама Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку.

У дискусији која је уследила након излагања предавача, судије су се сагласиле да одредбе Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку представљају основ за ефикасан поступак утврђивања времена и места рођења, али су исто тако указали и да је рок од 90 дана, у коме је суд дужан да донесе решења о времену и месту рођења, кратак и изразили сумњу у погледу поштовања прописаних рокова за доношење решења.

OKRUGLI STO BEOGRADSKOG CENTRA ZA LjUDSKA PRAVAПрепоруке Заштитника грађана и других независних тела које су упутили надлежним органима због отклањања пропуста у вези са остваривањем права националних мањина не остварују се у пуној мери. Слабости постојећих прописа којима је уређена заштита права националних мањина и њихова неусклађеност са другим законима један су од узрока који оптерећује друштвене односе и положај мањина. Такво стање би се превазишло активнијим односом органа јавне управе према заштити људских и мањинских права. Међутим, неспровођење појединих препорука, шта више несарадња појединих органа јавне управе са независним телима, у вези са отклањањем утврђених пропуста указује на то да постојећи ресурси органа који одлучују о остваривању поменутих права нису довољни.

У оквиру пројекта Повећање ефикасности и видљивости независних институција за заштиту људских права у Србији који је реализовао Београдски центар за људска права уз финансијску подршку УСАИД – ИСЦ, одржан је округли сто у Новом Пазару на коме су представљене Препоруке Заштитника грађана у области остваривања права националних мањина и њихово спровођење у пракси.

Учесници, представници невладиних организација, су се сагласили да у интересу својих грађана, локалне самоуправе имају обавезу да доследно примењују законе и да извршење Препорука Заштитника грађана није само обавеза већ доприноси заштити и остваривању права припадника бошњачке националне мањине на равноправну службену употребу босанског језика и писма. Са становишта владавине права и заштите људских и мањинских права, како је посебно истакнуто, нису прихватљиви разлози којим локалне власти правдају непоступање по Препорукама, као што су да поједине одредбе закона треба мењати и унапредити или недостатак финансијских средстава.

Priboj

Општина Прибој није у равноправну службену употребу увела босански јер су одборници у Скупштини општине више пута одбијали да донесу одлуку о измени члана Статута Општине којом би омогућили остваривање овог Уставом зајамченог и законом прописаног права.

Општинска управа није допринела превазилажењу овог проблема, на који су препорукама указивали Заштитник грађана и Повереница за заштиту равноправности, али и надлежни државни органи, Национални савет бошњачке националне мањине, невладине организације и грађани. У међувремену број Бошњака у овој општини смањен је испод Законом прописаног минимума од 15% за увођење језика националне мањине у службену употребу у локалној самоуправи. На дан матерњег језика, 21. фебруара, босански језик се уводи у наставу у школама у Новом Пазару, Сјеници, Тутину и Пријепољу у којима је босански у службеној употреби, а у школама у Прибоју то није омогућено. Заштита језика националних мањина и изучавање националне културе и историје основ су заштите права на очување идентитета. Република Србија је ова права признала и заштитила и развија начине њихових остваривања. Локалне самоуправе су обавезне да штите људска и „мањинска“ права и посебно да се старају о службеној употреби језика и писама. Свако супротно чињење је незаконито и непрописно. Међутим, поред прописа који би требало да су довољан разлог за остваривање права, мотив општинским властима да примене законе требало би да буду грађани чије интересе су дужни да заступају, а права штите тако што ће „управљати“ проблемима и отклањати ризике.