а

Заштитник грађана упутио је данас свим јединицама локалне самоуправе у Републици Србији Посебан извештај са препорукама о условима у ромским насељима у ситуацији ванредног стања и примене мера заштите услед пандемије коронавируса.

Велики број становника неформалних насеља, којих у Србији има близу шест стотина, нема приступ води, струји нити интернету и нису у прилици да одржавају основну хигијену, а још мање да деци омогуће праћење школске наставе. Егзистенцијални проблеми са којима се становници ромских насеља свакодневно суочавају, додатно су увећани проглашењем епидемије коронавируса у Србији. Заштитник грађана је у циљу превентивног деловања у току ванредног стања организовао састанке са председником Националног савета ромске националне мањине, министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и позвао их да у оквиру својих надлежности и што краћем року предузму неопходне активности у свим насељима у којима живи ромско становништво и обезбеде им основне егзистенцијалне услове за живот, а пре свега воду за пиће и хигијену, прехрамбене и хигијенске пакете. Такође, свим јединицама локалне самоуправе упућени су дописи да неодложно предузму све мере ради заштите становника неформалних ромских насеља.

У циљу непосредне провере поштовања права ромске заједнице, Стручна служба Заштитника грађана је, уз поштовање свих мера заштите, обавила значајан рад на терену и током ванредног стања, у априлу и мају 2020. године обишла десет ромских насеља. У пет градова и општина (у Београду, Градској општини Чукарица, у Ковину, Панчеву, Пожаревцу и Костолцу), представници Стручне службе Заштитника грађана заједно са представницима невладине организације А11, посетили су насеља Чукаричка шума, Циган мала, Мали рит 1 и Мали рит 2, Сутјеска, Канал, Стари Костолац, Хотел Костолац, Узун Миркова и Ђурђеве рупе.

Посебан извештај, који је урађен у сарадњи са невладином организацијом А11, резултат је посета ромским насељима током ванредног стања и садржи десет препорука за поступање. Јединице локалне самоуправе имају рок од 60 дана од пријема препорука да обавесте Заштитника грађана о активностима које су предузете и плановима за спровођење мера заштите у случају поновног избијања заразе.

 

 

У ситуацији ванредног стања и примене мера заштите услед епидемије корона вируса (КОВИД - 19), заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 8. априла, Међународног дана Рома, указује на тежак положај великог броја припадника ромске националне мањине у Србији, нарочито ромских породица које живе у неформални м насељима.

Док се преко средстава јавног информисања непрестано апелује на становништво да се придржава мера забране кретања, физичког дистанцирања и инсистира на појачаним хигијенским мерама, а деци и младима путем телевизије и интернет учионица омогућава континуитет наставе, превиђа се чињеница да становници неформалних насеља, којих у Србији има близу шест стотина, немају приступ води, струји нити интернету и да нису у прилици да одржавају основну хигијену, а још мање да деци омогуће праћење школске наставе.

Заштитник грађана подржава напоре надлежних који су најавили помоћ у обезбеђивању основних животних намирница за становнике ромских насеља, као и у одржавању хигијене у насељима и апелује на локалне органе власти, да предузму потребне мере како би овим насељима обезбедили приступ води и струји, јер испуњавање елемантарних хигијенских услова, упозорава Пашалић, у овој ситуацији може бити од пресудног значаја. Неопходно је становницима неформалних насеља обезбедити додатну подршку и недопустиво је да они буду искључени из поделе пакета помоћи за угрожене, будући да велики број ромских породица живи испод линије сиромаштва, подсећа заштитник грађана.

20200207 Izvestaj1Заменик заштитника грађана Слободан Томић оценио је данас да национални савети националних мањина морају своје активности да учине доступнијим широј јавности, као и да развију стратегију и мере да би постали препознатљивији у јавности.

Национални савети националних мањина не показују довољно иницијативе за решавање питања из области у којима су надлежни

Томић је, на представљању посебног извештаја Заштитника грађана „Анализа о стању у области вршења јавних овлашћења националних савета националних мањина за период 2014-2018.“, рекао како резултати истраживања показују да су ови савети у претходном периоду своја овлашћења применили највише у области образовања и службене употребе језика и писма.

Истраживање је спровела институција Заштитника грађана 2019. године, уз подршку Мисије ОЕБС, а подаци су прикупљени стандардизованим упитницима.

Томић је рекао да су упутили препоруке надлежним државним органима и мишљење националним саветима националних мањина у циљу превазилажења утврђених проблема и унапређења остваривања права припадника националних мањина. Он је нагласио и да је институција Заштитника грађана од националних савета националних мањина од 2007. године примила скоро 1600 притужби, да је за 12 година рада упућено 209 препорука, а у 2019. години чак 24 препоруке. Према његовим речима, најчешће се притужбе односе на упис личних имена у матичне књиге рођених, остваривање права на образовање, информисање, културу и службену употребу језика националних мањина.

20200207 Izvestaj2Фотографија: Милан Обрадовић (Бета, ОЕБС)

Помоћница генералног секретара Заштитника грађана Јабланка Табаш представљајући извештај је навела да је анализом података уочено да је највише иницијатива, мишљења и предлога од националних савета националних мањина упућено у периоду доношења измена и допуна Закона о националним саветима националних мањина, Заштити права и слобода националних мањина и Закона о службеној употреби језика и писма у 2018. години. Према њеним речима, национални савети у највећој мери постају активни када се од њих тражи мишљење на нивоу локалне самоуправе, министарства или покрајинских органа. Она је додала да је посебно важно питање контакта са заједницом и рада у заједници, као и доступност информација о улози и јавним овлашћењима националних савета у заједници.

У посебном извештају се наводи и да национални савети не показују довољно иницијативе за решавање питања из области у којима су активни, као и да не могу да користе нека овлашћења зато што немају стандардизовани језик или језик националне мањине није уведен у службену употребу.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио оценио је да су унапређење ефикасности савета, њихов професионални развој и интерна организација од суштинске важности и да би требало да буду наглашене свеобухватним стратешким планом. Према његовим речима, снажнија координација између националних савета националних мањина би омогућила размену знања и вештина које би знатно унапредиле њихову ефикасност.

Већина савета националних мањина не укључује у пуној мери законске норме које су предвиђене да подржавају културну аутономију националних мањина и недовољно ангажују своје заједнице када процењују на терену потребе које заједнице имају, рекао је Орицио, наводећи да је то један од главних закључака овог извештаја.

 

 

 

b_280_0_16777215_00_images_20200205_SastanakSE.jpgЗаменици заштитника грађана Слободан Томић и Јелена Стојановић и генерална секретарка Оља Јовичић са сарадницама састали су се данас са шефом Одељења против говора мржње Савета Европе Стефаном Валентијем, његовом сарадницом Ангелом Лонгом и пројектним тимом пројекта ,,Промоција различитости и равноправности“, који се спроводи у оквиру друге фазе Заједничког програма Европске Уније и Савета Европе Хоризонтална средства за Западни Балкан и Турску (Horizontal Facility for Western Balkans and Turkey). На састанку је било речи о активностима посвећеним унапређивању положаја ЛГБТИ особа и националних мањина, које би се реализовале у оквиру поменутог пројекта на предлог Заштитника грађана, као и о планираним активности у оквиру регионалне компоненте пројекта.

Јелена Стојановић поздравила је подршку Савета Европе у овом пројекту и активности посвећене унапређивању положаја ЛГБТИ особа, док је Оља Јовичић нагласила значај пројектних активности које је Заштитник грађана предложио у области унапређења положаја националних мањина.

Представници Савета Европе истакли су значај дугогодишње сарадње са Заштитником грађана. Од великог је значаја када Заштитник грађана укаже на конкретне видове кршења људских права осетљивих друштвених група са којима се сусреће у свом раду, истакао је Стефано Валенти.

Пројекат се реализује у циљу подршке спровођењу препорука Европске комисије против расизма и нетолеранције и Саветодавног комитета Оквирне конвенције за заштиту националних мањина Савета Европе у вези са питањима заштите националних мањина, ЛГБТИ особа, антидискриминације, спречавања говора мржње. Активности које је предложио Заштитник грађана потпадају под пројектне компоненте.

1

У просторијама Националног савета мађарске националне мањине у Суботици јуче је одржан четврти квартални састанак националних мањина са заштитником грађана Зораном Пашалићем. Састанку, на коме се говорило о положају националних мањина и проблемима са којима се оне суочавају, присуствовали су представници 15 од 23 савета националних заједница.

Припадници националних мањина указују да у пракси најчешће наилазе на проблем у остваривању право на употребу матерњег језика и писма, што потврђује и садржина притужби упућених Заштитнику грађана. Од 1600 притужби, које су припадници националних мањина у претходном периоду упутили омбудсману, већина се односила на право на службену употребу језика, упис у матичне књиге и културу.

2

Највише је било жалби на употребу језика националних мањина, на томе смо дуго радили и успели смо да те неправилности исправимо. На овим састанцима ми правимо план како ћемо радити у будућем периоду, до сада смо имали четири састанка, у Београду, Босилеграду, Новом Пазару и сада у Суботици, истакао је Пашалић. Циљ ових сусрета је брзо решавање проблема које истичу национални савети. Задовољан сам што су током ове године упућене 24 препоруке, што је значајно више него пре. Главни циљеви у години пред нама су одговори на постављена питања, као и Акциони план и наш допринос ка његовом остваривању. Припадници националних мањина не само протеклих година, него кроз историју, допринели су афирмацији Србије у културном, економском, политичком и другом смислу, поручио је Пашалић.

Представници Министарства државне управе и локалне самоуправе подсетили да је недавно у Бујановцу представљен каталог имена на албанском језику, који омогућава тачан упис у јавне регистре, а то је пут и за остале мањине. 

Протеклих годину дана радили смо на приближавању грађана правима која су им Уставом и законима омогућена без обзира на етничко порекло. Очекујемо да оно што није урађено у 2019. години буде препознато као потреба и могућност да органи власти на сва три нивоа остваре у корист наших грађана, рекао је државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Иван Бошњак. Како је истакао, пред нама је изборни период, као и преузимање координација националних савета од Мађарског националног савета. Бошњак очекује да ће неки од 23 национална савета у 2020. години то радити успешно, као што су успешно радили представници мађарске националне мањине.

3

Домаћин састанка у Суботици био је Мађарски национални савет, што је била прилика да мањине изнесу своја питања и проблеме.

Значајно је што можемо заједно да седнемо за сто и да се договоримо. Прошле године је донет закон о изменама и допунама Закона о националним саветима и најзначајнија је употреба службеног језика и писма, као и питање образовања, истакао је домаћин скупа, председник Мађарског националног савета Јене Хајнал.