а

Заштитник грађана Зоран Пашалић истакао је поводом Међународног дана Рома - 8. априла да су у условима пандемије припадници ромске заједнице, која је и иначе дискриминисана и маргинализована, изложени много већем ризику и апеловао на надлежне органе да учине додатне напоре за унапређење услуга помоћи Ромима у овим несвакидашњим околностима.

„Велики број припадника ромске заједнице у Републици Србији, посебно породице које живе у неформалним насељима, у веома су тешком положају. Апелујем на надлежне органе да учине додатне напоре како би се ублажиле последице пандемије које могу бити врло видне у социјалном и економском сегменту живота ромске заједнице“, навео је Пашалић.

Заштитник грађана наводи да је, с обзиром да већина ромских насеља у Републици Србији нема приступ води, струји нити интернету и да нису у прилици да одржавају основну хигијену нити да деци омогуће праћење школске наставе путем интернета, одмах по избијању пандемије током ванредног стања посетио десет ромских насеља.

Неодговарајући услови живота и недостатак санитарне инфраструктуре пре свега онемогућавају потпуно поштовање превентивних мера што припаднике ромске заједнице ставља у још тежи положај и излаже још већем ризику, рекао је Пашалић.

„Пандемија вируса ковид-19 траје већ годину дана и потребне су додатне мере помоћи и заштите права припадника ромске заједнице. Очекујем да јединице локалне самоуправе на чијим територијама се налазе ромска насеља у потпуности поступе по препорукама које смо им упутили прошле године“, навео је Пашалић.

Светски дан Рома установљен је 1990. године у пољском граду Сероцку, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан почетком априла 1971. године у Лондону.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честитао je Ускрс свим грађанима Србије који празник славе по Грегоријанском календару са жељом да га проведу у здрављу и радости и нагласио неопходност сваке врсте толеранције и узајамног уважавања у измењеним околностима у којима живимо.

„Честитам Ускрс свим грађанима који по Грегоријанском календару већ други пут славе највећи хришћански празник у измењеним животним околностима које је наметнула пандемија вируса Ковид-19. У таквим условима солидарност, међусобно уважавање и разумевање су нам свима преко потребни, као и висока свест о примени заштитних мера од ове заразне болести приликом породичних окупљања“, навео је Пашалић.

То су главни предуслови да безбедно, здраво и успешно одговоримо на све изазове који су пред нама у овим захтевним животним околностима, навео је Заштитник грађана.

Заштитник грађана упутио је данас свим јединицама локалне самоуправе у Републици Србији Посебан извештај са препорукама о условима у ромским насељима у ситуацији ванредног стања и примене мера заштите услед пандемије коронавируса.

Велики број становника неформалних насеља, којих у Србији има близу шест стотина, нема приступ води, струји нити интернету и нису у прилици да одржавају основну хигијену, а још мање да деци омогуће праћење школске наставе. Егзистенцијални проблеми са којима се становници ромских насеља свакодневно суочавају, додатно су увећани проглашењем епидемије коронавируса у Србији. Заштитник грађана је у циљу превентивног деловања у току ванредног стања организовао састанке са председником Националног савета ромске националне мањине, министром за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и позвао их да у оквиру својих надлежности и што краћем року предузму неопходне активности у свим насељима у којима живи ромско становништво и обезбеде им основне егзистенцијалне услове за живот, а пре свега воду за пиће и хигијену, прехрамбене и хигијенске пакете. Такође, свим јединицама локалне самоуправе упућени су дописи да неодложно предузму све мере ради заштите становника неформалних ромских насеља.

У циљу непосредне провере поштовања права ромске заједнице, Стручна служба Заштитника грађана је, уз поштовање свих мера заштите, обавила значајан рад на терену и током ванредног стања, у априлу и мају 2020. године обишла десет ромских насеља. У пет градова и општина (у Београду, Градској општини Чукарица, у Ковину, Панчеву, Пожаревцу и Костолцу), представници Стручне службе Заштитника грађана заједно са представницима невладине организације А11, посетили су насеља Чукаричка шума, Циган мала, Мали рит 1 и Мали рит 2, Сутјеска, Канал, Стари Костолац, Хотел Костолац, Узун Миркова и Ђурђеве рупе.

Посебан извештај, који је урађен у сарадњи са невладином организацијом А11, резултат је посета ромским насељима током ванредног стања и садржи десет препорука за поступање. Јединице локалне самоуправе имају рок од 60 дана од пријема препорука да обавесте Заштитника грађана о активностима које су предузете и плановима за спровођење мера заштите у случају поновног избијања заразе.

 

 

У ситуацији ванредног стања и примене мера заштите услед епидемије корона вируса (КОВИД - 19), заштитник грађана Зоран Пашалић поводом 8. априла, Међународног дана Рома, указује на тежак положај великог броја припадника ромске националне мањине у Србији, нарочито ромских породица које живе у неформални м насељима.

Док се преко средстава јавног информисања непрестано апелује на становништво да се придржава мера забране кретања, физичког дистанцирања и инсистира на појачаним хигијенским мерама, а деци и младима путем телевизије и интернет учионица омогућава континуитет наставе, превиђа се чињеница да становници неформалних насеља, којих у Србији има близу шест стотина, немају приступ води, струји нити интернету и да нису у прилици да одржавају основну хигијену, а још мање да деци омогуће праћење школске наставе.

Заштитник грађана подржава напоре надлежних који су најавили помоћ у обезбеђивању основних животних намирница за становнике ромских насеља, као и у одржавању хигијене у насељима и апелује на локалне органе власти, да предузму потребне мере како би овим насељима обезбедили приступ води и струји, јер испуњавање елемантарних хигијенских услова, упозорава Пашалић, у овој ситуацији може бити од пресудног значаја. Неопходно је становницима неформалних насеља обезбедити додатну подршку и недопустиво је да они буду искључени из поделе пакета помоћи за угрожене, будући да велики број ромских породица живи испод линије сиромаштва, подсећа заштитник грађана.

20200207 Izvestaj1Заменик заштитника грађана Слободан Томић оценио је данас да национални савети националних мањина морају своје активности да учине доступнијим широј јавности, као и да развију стратегију и мере да би постали препознатљивији у јавности.

Национални савети националних мањина не показују довољно иницијативе за решавање питања из области у којима су надлежни

Томић је, на представљању посебног извештаја Заштитника грађана „Анализа о стању у области вршења јавних овлашћења националних савета националних мањина за период 2014-2018.“, рекао како резултати истраживања показују да су ови савети у претходном периоду своја овлашћења применили највише у области образовања и службене употребе језика и писма.

Истраживање је спровела институција Заштитника грађана 2019. године, уз подршку Мисије ОЕБС, а подаци су прикупљени стандардизованим упитницима.

Томић је рекао да су упутили препоруке надлежним државним органима и мишљење националним саветима националних мањина у циљу превазилажења утврђених проблема и унапређења остваривања права припадника националних мањина. Он је нагласио и да је институција Заштитника грађана од националних савета националних мањина од 2007. године примила скоро 1600 притужби, да је за 12 година рада упућено 209 препорука, а у 2019. години чак 24 препоруке. Према његовим речима, најчешће се притужбе односе на упис личних имена у матичне књиге рођених, остваривање права на образовање, информисање, културу и службену употребу језика националних мањина.

20200207 Izvestaj2Фотографија: Милан Обрадовић (Бета, ОЕБС)

Помоћница генералног секретара Заштитника грађана Јабланка Табаш представљајући извештај је навела да је анализом података уочено да је највише иницијатива, мишљења и предлога од националних савета националних мањина упућено у периоду доношења измена и допуна Закона о националним саветима националних мањина, Заштити права и слобода националних мањина и Закона о службеној употреби језика и писма у 2018. години. Према њеним речима, национални савети у највећој мери постају активни када се од њих тражи мишљење на нивоу локалне самоуправе, министарства или покрајинских органа. Она је додала да је посебно важно питање контакта са заједницом и рада у заједници, као и доступност информација о улози и јавним овлашћењима националних савета у заједници.

У посебном извештају се наводи и да национални савети не показују довољно иницијативе за решавање питања из области у којима су активни, као и да не могу да користе нека овлашћења зато што немају стандардизовани језик или језик националне мањине није уведен у службену употребу.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио оценио је да су унапређење ефикасности савета, њихов професионални развој и интерна организација од суштинске важности и да би требало да буду наглашене свеобухватним стратешким планом. Према његовим речима, снажнија координација између националних савета националних мањина би омогућила размену знања и вештина које би знатно унапредиле њихову ефикасност.

Већина савета националних мањина не укључује у пуној мери законске норме које су предвиђене да подржавају културну аутономију националних мањина и недовољно ангажују своје заједнице када процењују на терену потребе које заједнице имају, рекао је Орицио, наводећи да је то један од главних закључака овог извештаја.