а

20200207 Izvestaj1Заменик заштитника грађана Слободан Томић оценио је данас да национални савети националних мањина морају своје активности да учине доступнијим широј јавности, као и да развију стратегију и мере да би постали препознатљивији у јавности.

Национални савети националних мањина не показују довољно иницијативе за решавање питања из области у којима су надлежни

Томић је, на представљању посебног извештаја Заштитника грађана „Анализа о стању у области вршења јавних овлашћења националних савета националних мањина за период 2014-2018.“, рекао како резултати истраживања показују да су ови савети у претходном периоду своја овлашћења применили највише у области образовања и службене употребе језика и писма.

Истраживање је спровела институција Заштитника грађана 2019. године, уз подршку Мисије ОЕБС, а подаци су прикупљени стандардизованим упитницима.

Томић је рекао да су упутили препоруке надлежним државним органима и мишљење националним саветима националних мањина у циљу превазилажења утврђених проблема и унапређења остваривања права припадника националних мањина. Он је нагласио и да је институција Заштитника грађана од националних савета националних мањина од 2007. године примила скоро 1600 притужби, да је за 12 година рада упућено 209 препорука, а у 2019. години чак 24 препоруке. Према његовим речима, најчешће се притужбе односе на упис личних имена у матичне књиге рођених, остваривање права на образовање, информисање, културу и службену употребу језика националних мањина.

20200207 Izvestaj2Фотографија: Милан Обрадовић (Бета, ОЕБС)

Помоћница генералног секретара Заштитника грађана Јабланка Табаш представљајући извештај је навела да је анализом података уочено да је највише иницијатива, мишљења и предлога од националних савета националних мањина упућено у периоду доношења измена и допуна Закона о националним саветима националних мањина, Заштити права и слобода националних мањина и Закона о службеној употреби језика и писма у 2018. години. Према њеним речима, национални савети у највећој мери постају активни када се од њих тражи мишљење на нивоу локалне самоуправе, министарства или покрајинских органа. Она је додала да је посебно важно питање контакта са заједницом и рада у заједници, као и доступност информација о улози и јавним овлашћењима националних савета у заједници.

У посебном извештају се наводи и да национални савети не показују довољно иницијативе за решавање питања из области у којима су активни, као и да не могу да користе нека овлашћења зато што немају стандардизовани језик или језик националне мањине није уведен у службену употребу.

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио оценио је да су унапређење ефикасности савета, њихов професионални развој и интерна организација од суштинске важности и да би требало да буду наглашене свеобухватним стратешким планом. Према његовим речима, снажнија координација између националних савета националних мањина би омогућила размену знања и вештина које би знатно унапредиле њихову ефикасност.

Већина савета националних мањина не укључује у пуној мери законске норме које су предвиђене да подржавају културну аутономију националних мањина и недовољно ангажују своје заједнице када процењују на терену потребе које заједнице имају, рекао је Орицио, наводећи да је то један од главних закључака овог извештаја.