а

b_280_0_16777215_00_images_stories_galerija_Madjarska_header.jpg

_____________________________________________

 

IZVEŠTAJ SA STUDIJSKE POSETE MAĐARSKOJ

 

Sistemi zaštite i ostvarivanja prava nacionalnih manjina u Mađarskoj i Srbiji imaju određenih sličnosti – zaštita kolektivnih prava, priznavanje kulturne autonomije i samouprave nacionalnih manjina, institucionalna podrška tom sistemu, uloga ombudsmana u sistemu zaštite prava i drugo. Specifičnosti i razlike proizilaze iz društvenih, političkih i pravnih okolnosti, ali i činjenice da je Mađarska od 1993. godine kada je počela sa konstrukcijom postojećeg sistema zaštite nacionalnih manjina do danas, kada je u društvu i u Parlamentu otvorila raspravu o modelu političkog predstavljanja manjina, prošla nekoliko faza u kojima je ovaj sistem korigovala.

 

Imajući u vidu ove činjenice i suočeni s potrebom da sopstvene resurse dopunimo i osnažimo specifičnim znanjima, uz podršku Misije OEBS-a, predstavnici Odeljenje za prava nacionalnih manjina Zaštitnika građana ostvarili su studijsku posetu Mađarskoj tokom koje su o problemima ostvarivanja i zaštite prava nacionalnih manjina obavili razgovore sa Ombudsmanom za nacionalne manjine dr Ernom Kalijem, dr Jenom Kaltenbahom prethodnim Ombudsmanom za nacionalne manjine, a sada poverenikom kojeg je imenovala Vlada za pritužbe koje se odnose na rad policije, gospodinom Tamašem Lukačem, predsednikom Parlamentarnog odbora za ljudska prava, manjine, civilne  organizacije i verska pitanja, gospodinom Ferencom Gemešijem, državnim sekretarom za manjine i nacionalnu politiku, dr Katalin Harašti, šeficom odeljenja za javno pravo Ombudsmana RM. Pored ovih razgovora obavljeni su i razgovori sa zamenicom gradonačelnika grada Pečuja i predstavnicima srpske, slovačke, romske i nemačke manjinske samouprave. Posebni susreti su organizovani sa ambasadorom Republike Srbije u Mađarskoj gospodinom Dejanom Šahovićem i prof. dr Tiborom Varadijem.

 

Studijska poseta je ostvarena od 24. do 28. maja, a u razgovorima su učestvovali zamenik Zaštitnika građana dr Gorana Bašića, Violeta Ćorić, dr Rajko Đurić, Nina Janić, Zorica Zelen i Jelena Ivanović.

 

*******

Studijska poseta je ostvarena nakon parlamentarnih izbora na kojima su više od dve trećine mandata osvojila koalicija FIDES i Demohrišćanske partije, koja je neposredno po konstituisanju Parlamenta, a pre izbora Vlade donela nekoliko zakona koji su od značaja za položaj nacionalnih manjina. Nakon dve decenije rasprava usvojen je Zakon na osnovu kojeg će se broj poslanika nakon sledećih izbora smanjiti sa 386 na 200, a među njima će biti i obaveznih 13 mandata za predstavnike nacionalnih manjina. Time će biti okončan proces izgradnje sistema zaštite prava nacionalnih manjina u Mađarskoj i ispunjena ustavna obaveza da predstavnici manjina budu zastupljeni u Parlamentu. Zakon koji će urediti način izbora i raspodelu mandata biće donet sledeće godine, a do tada će predstavnici manjinskih nacionalnih samouprava, predstavnici Parlamenta, Vlade i drugi državni i politički organi voditi raspravu o najpravičnijem modelu zastupništva manjina.

 

b_280_0_16777215_00_images_stories_galerija_Madjarska_footer.jpg

 

Sastanak sa Ombudsmanom za nacionalne manjine Ernom Kalaiem

U razgovorima sa Ombudsmanom za nacionalne manjine dr Ernom Kalijem, ali i predstavnicima manjinskih samouprava stekao se utisak da je Ombudsman spreman da koordinira tim procesom. O ovom pitanju bilo je reči i sa državnim sekretarom Gemešijem  i članovima Parlamentarnog odbora za ljudska prava i manjine i predstavnicima pečujske gradske samouprave, koji su isticali obavezu Vlade i Parlamenta da sprovedu ustavno pravo nacionalnih manjina na učešće u zakonodavnoj vlasti, ali i nadu da će se do pravičnog rešenja doći samo uz političku i društvenu podršku.

 

 

 

 

 

 

 

Sastanak sa  predsednikom slovačke manjinske samouprave Janom Fuzikom

Oprez koji sagovornici iskazuju u vezi sa političkim zastupništvom manjina ukorenjen je s jedne strane u strahu manjina da će predstavnici vlasti pokušati da, slično kao i proteklih decenija, ovo pitanje zanemare i podrede drugim političkim interesima, a s druge strane objektivnim činjenicama da trinaest istorijskih manjina u Mađarskoj, koje su prema Ustavu nosioci suverenosti i ostvaruju pravo na punu kulturno autonomiju, različite demografske i političke snage.

U razgovorima sa predstavnicima srpske, nemačke, slovačke i romske manjinske samouprave razgovarali smo o ostvarivanju prava nacionalnih manjina i promenama koje su pratile razvoj sistema zaštite prava nacionalnih manjina u Mađarskoj. Od 1993. godine kada je u Parlamentu izglasan Zakon o pravima nacionalnih i etničkih manjina (Act LXXVII) do 2005. kada je, neposredno po ulasku u Evropsku uniju, ovaj zakon dopunjen i izmenjen ustanovljen je sistem decentralizovanjih manjinskih samouprava koji se ostvaruje na mesnom, lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Manjinske samouprave su nosioci kulturne autonomije i preneta su im značajna ovlašćenja radi ostvarivanje pune samouprave u pitanjima obrazovanja, kulture, informisanja i jezika. Međutim, prenošenje nadležnosti nije u svakom slučaju značilo i najbolji način unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina, jer način finasiranja i administriranja ustanovama manjinske autonomije, među koje spadaju i školske ustanove, medijski servis i druge, podrazumeva izmenjene načine finasiranja koji su nepovoljniji od finasiranja preko državnih organa. Takođe, ostvarivanje pune autonomije podrazumeva finasiranje putem konkursa preko resornih državnih organa i specijalizovanih javnih fondacija što podrazumeva kvalitet, transparentnost i poslovnu sposobnost manjinske samouprave i uspostavljanje stručnog administrativnog aparata.

Prepreka ostvarivanja priznatih prava nacionalnih manjina u Mađarskoj su njihova malobrojnost, disperziranost i etnička mimikrija jer kada se uporede podaci o broju pripadnika nacionalnih manjina sa brojem građana kojima su manjinski jezici maternji i podacima o proceni broja nacionalnih manjina uočljiv je ogroman nesklad. Ovaj problem je, prema mišljenjima predstavnika manjinskih samouprava, osnovna prepreka ostvarivanju

 

NACIONALNE I ETNIČKE MANJINE U MAĐARSKOJ

b_280_0_16777215_00_images_stories_galerija_Madjarska_sl3.jpg

pojedinih kolektivnih prava, a posebno prava na delotvorno učešće u javnom životu. Demografski snažniji od ostalih su pripadnici romske nacionalne manjine koji imaju najveći broj mesnih i lokalnih manjinskih samouprava i sve aktivnije se zalažu za ostvarivanje pune kulturne autonomije. O tome se razgovaralo i sa predstavnicima NVO „Romski parlament“ koja radi od 1988. godine i u „Gandi“ gimnaziji u Pečuju.

 

Razgovor sa Eržebet Gida direktorkom „Gandi“ gimnazije, Pečuj

„Gandi“ gimnazija je primer dobro organizovanog obrazovanja Roma jer pored vaspitno-obrazovnog aspekta podrazumeva i odgovarajuće socijalne programe koji doprinose ukupnoj društvenoj integraciji. Učenici, njih 400, su iz različitih županija i najčešće su iz siromašnih porodica. Da bi omogućila nesmetano školovanje dece uprava Gimnazije, koja je u državnom školskom sistemu od 1994. godine, je osnovala Fondaciju „Gandi“ koja se stara o radu škole i učeničkom standardu. U okviru Gimnazije otvoren je učenički dom za 400 đaka, organizovana besplatna nastava, udžbenici i ishrana, kao i nedeljni transferi do mesta u kojima žive. NVO „Romski   parlament“, BudimpeštaŠkola je moderno opremljena i raspolaže sa tehnički i didaktički opremljenim učionicama, bibliotekom, računarima, sportskom dvoranom. Nastava se odvija dvojezično na mađarskom i beaš i lovar dijalektu romskog jezika. Rad i organizacija ove Gimnazije predstavlja model dobre prakse za integraciju Roma u Srbiji.

 

 

U Pečuju, centru županije Baranja, obavljeni su i razgovori sa predsednikom samouprave Nemaca u Mađarskoj i predstavnicima samouprave srpske nacionalne manjine u Pečuju. Centar i osnova rada nemačke manjinske samouprave je „Lenau“ centar koji raspolaže sa infrastrukturom neophodnom da podrži programe očuvanja identiteta i zaštite prava nemačkenacionalne manjine u Mađarskoj. Centar razvija kulturne, obrazovne i naučne aktivnosti i osnova je za rad centralne i lokalnih nemačkih manjinskih samouprava. Finansiranje se ostvaruje preko Fondacije, a značajnu podršku programima i radu pruža matična država. „Lenau“ centri su osnova podrške i aktivnostima nemačke nacionalne manjine u centralnoj Evropi.

„Lenau“ centar u Pečuju

Samouprava Srba u Pečuju

U upadljivo skromnijim uslovima u zgradi crkvene opštine radi gradska samouprava Srba u Pečuju. Srpska zajednica u Pečuju broji oko 200 pripadnika koji su izabrali lokalnu manjinsku samoupravu s ciljem ostvarivanja prava na kulturnu autonomiju. U prošlosti u Pečuju je živela snažna srpska zajednica i tragovi kulture i prisustva Srba se održavaju zahvaljujući pomoći SPC, građana i aktivnostima samouprave koja na konkursima obezbeđuje sredstva za rad srpske redakcije na radio Pečuju, skromnu izda vačku delatnost, programe očuvanja tradicionalne kulture... Iz razgovora sa predstavnicima manjinske samouprave dr Milicom Pavlov, dr Predragom Mandićem i Milenkom Radićem, kao i ocem Milanom Erićem parohom mesne pravoslavne kapele Prepodobnog Simeona Stolpnika stekao se utisak da bi pomoć iz matične države, programima srpskih manjinskih samouprava, kako u Pečuju, tako i u Mađarskoj trebalo da bude osmišljenija i zasnovana na konretnim programima. Sličnog mišljenja su bili i predsednik Samouprave Srba u Mađarskoj gospodin Ljubomir Aleksov i predsednik samouprave Srba u Budimpešti Borislav Rus koji su ukazali na suštinske prepreke u vezi s ostvarivanjem pune kulturne autonomije, ali i na to da bi se one mogle prevazići merama koje bi preduzele nadležni državni organi u Srbiji. Resursi za revitalizaciju srpske kulture i osnaživanje zajednice postoje – sistem manjinskih samouprava, obrazovanje na srpskom jeziku u školama u Batanji, Lovri i Budimpešti, srpska Gimnazija u Budimpešti, muzejski ikulturni centar u Sent Andreji, infrastruktura Eparhije budimske SPC u koju spada i „Tekelejanum“, zadužbina Save Tekelije u kojoj je osnovana i radila Matica Srpska do izmeštanja u Novi Sad 1864. godine.

„Tekelijanum“ - zadužbina Save TekelijeOva zgrada je vraćena SPC pre više od decenije, međutim još uvek nije privedena svrsi jer pored ostalog nedostaju sredstva da za otkup dela zgrade u kojoj su nastanjeni stanari ali i njenu sanaciju i uređenje za funkcionalnu namenu. Prema rečima sagovornika, ali i informacija koje smo dobili od ambasadora Srbije u Budimpešti gospodina Dejana Šahovića do sada je jedino Izvršno veće AP Vojvodina namenski izdvojilo sredstva za ovu svrhu.

 

 

 

 

 

 

 

 

Sa gospodinom Šahovićem, koji je predstavnike Zaštitnika građana primio u Ambasadi Srbije u Budimpešti bilo je reči i o drugim aktuelnim zbivanjima u vezi sa položajem nacionalnih manjina u Mađarskoj, a posebno reakcijama koje su usledile nakon donošenja zakona kojim je omogućeno dvojno državljanstvo Mađarima koji žive u inostranstvu. Donošenje ovog zakona uslovilo je oštre reakcije susedne Slovačke, u kojoj živi oko pet stotina hiljada Mađara, koja je neposredno nakon donošenja pomenutog zakona donela zakon koji obavezuje građane da pre preuzimanja državljanstva druge zemlje moraju dobiti otpust iz državljanstva Slovačke. Nakon tenzija koji je 2001. godine izazvao Zakon o Mađarima u susednim zemljama ovo je nov regionalni izazov za sistem zaštite prava nacionalnih manjina. Od gospodina Šahovića smo dobili informacije da se privredna saradnja sa Mađarskom ne ostvaruje sa željenim kapacitetima, kao i to da je u dva navrata propušteno da se organizuje predstavljanje Srbije u Mađarskoj te da su, uprkos državnom sporazumu i kulturnoj, prosvetnoj i drugoj saradnji, retko organizuju gostovanja srpskih kulturnih institucija. I u razgovorima u Pečuju, koji je 2010. godine kulturna prestonica Evrope, pomenuto je da predstavljanja Srbije skromno i nevidljivo u široj zajednici.

 

O položaju nacionalnih manjina u lokalnim samoupravama razgovarali smo sa zamenicom gradonačelnika Pečuja gospođom Martom Kunst i Janošem Kablarom predsednikom Odbora za manjine gradske skupštine.

Pečuj

Među 120.000 stanovnika Pečuja tradicionalno su nastanjeni pripadnici hrvatske, nemačke, romske i srpske nacionalne manjine. Zaštita manjinskih prava ima dugu tradiciju u baranjskoj županiji, čiji je Pečuj centar. Uticaji kultura su primetni i u arhitekturi i kulturi grada, a mere koje gradska samouprava preduzima su podrška gradskim i mesnim manjinskim samoupravama i zaštita kulturne baštine. Na ulazu u gradsku kuću uočljiv je natpis na devet jezika nacionalnih manjina ali nema zvanične komunikacije na jezicima nacionalnih manjina u radu gradske uprave. Problem koordinacije predstavnika manjinskih samouprava u lokalnoj skupštini manjinskih zastupljenost nacionalnih manjina u lokalnim skupštinama i njihove efektive zastupljenosti postignut je osnivanjem Saveta za nacionalne manjine grada u kojim se usaglašavaju stavovi manjinskih predstavnika manjinskih samouprava.

 

Parlamentarni odbor za ljudska prava i manjineO ostvarivanju prava nacionalnih manjina u Mađarskoj i Srbiji razgovarali smo sa predstavnicima Parlamentarnog odbora za ljudska prava, manjine, civilne  organizacije i verska pitanja, a sa ovog sastanka potekla je ideja o bilateralnoj saradnji u vezi sa unapređenjem programa integracije Roma. Saradnja u kojoj bi učestvovao i Ombudsman za nacionalne manjine RM podrazumevala bi podsticanje mera za uspešnije programeintegracije Roma u regionu. Problem položaja i društvene integracije Roma je jedno od centralnih pitanja manjinske politike u Mađarskoj. U proteklim decenijama preduzete su sveobuhvatne mere ekonomskog osnaživanja, kulturne emancipacije i unapređenja stanovanja Roma, ali merljivi rezultati su, zahvaljujući pomenutom programu obrazovanja koji se pored Gimnazije u Pečuju na sličan način ostvaruje i u Miškolcu, ostvareni su samo u vezi sa obrazovanjem Roma. U većini razgovora u Mađarskoj, podrazumevajući i razgovore sa predstavnicima neromskih manjinskih samouprava, naglašen je značaj ovog problema i spremnost da se podrže mere i programi koji će obezbediti unapređenje položaja Roma.

Katalin Harasti – Odeljenje za javno pravo  Ombudsmana MađarskeNajzad, o sistemu institicija ombudsmana u Mađarskoj, njihom položaju, radu međusobnoj saradnji razgovari su vođeni sa dr Katalin Harasti, šeficom Odljenja za javno pravo Ombudsmana Mađarske. Sistem ombudsmana u Mađarskojje zasnovan na četiri parlamentarne institucije – Ombudsman za ljudska prava, Ombudsman za nacionalne manjine, Ombudsman za informacije od javnog značaja i Ombudsman za buduće naraštaje (ekologija). Međusobno su nezavisni, ali postoji saradnja u cilju efikasnije zaštite ljudskih prava. U razgovoru je bilo reči i o radu na pritužbama, istraživanjima na pojedinim slučajevima kršenja ljudskih prava i unutrašnjoj organizaciji.

Dr Harasti je upoznala predstavnike Zaštitnika građana o procesu jačanja ovih institucija koje su doprinosile ne samo zaštiti ljudskih i manjinskih prava već su bili i učesnik promena i razvoja pravnog i upravnog sistema. U vezi sa tim trebalo bi pomenuti da je značajna podrška radu ombudsmana visokoobrazovane stručne službe. Primera radi u stručnoj službi Ombusmana za nacionalne manjine je 25 stručnjaka.

O uspostavljanju institucija ombudsmana u Mađarskoj razgovori su vođeni sa dr Katalin Gencel, prvom Ombudsmankom i dr Jenom Kaltenbahom prvim Ombudsmanom za nacionalne manjine, a danas Poverenikom za pritužbe koje se odnose na rad policije.

b_280_0_16777215_00_images_stories_galerija_Madjarska_sl12.jpg

Institucije ombudsmana su uvedene u pravni život Mađarske 1995. godine i prvi ombudsmani su imali privilegiju, ali i težak zadatak da uspostave instituciju i istovremeno obavljaju poslove u vezi sa zaštitom i unapređenjem ljudskih i manjinskih prava. Osnova rada je bila saradnja sa evropskom porodicom ombusmana, traženjem partnera u državnoj upravi, razvijanjem saradnje sa NVO i drugim institucijama, ali najznačajniju podršku ombudsmani su dobijali od javnosti – medija i građana. Oslanjajući se na ovu polugu uspostavljeni su pricipi rada institucija – stručnost, transparentnost, saradnja, proveravanje svih činjenica, koji su doprineli da institucije postepeno jačaju i steknu autoritet.

Sa državnim sekretarom Ferencom Gemešijom koji je u Kabinetu Premijera zadužen za nacionalna pitanja i manjine bilo je reči o implementaciji prava nacionalnih manjina, programima integracije, teškoćama sa kojima se Vlada suočavala u vezi sa unapređenjem sistema manjinske zaštite, saradnjom sa Ombudsmanom. Razgovor s gospodinom Gemešijem je ostvaren u trenutku kada je Vlada sumirala svoj rad i pripremala se da poslove

 

preda novoj Vladi. U otvorenom razgovoru Gemeši je ukazao na probleme u vezi sa ostvarivanjem prava na zastupljenost manjina u Parlamentu koji nisu samo političke prirode već i društveni jer je teško naći pravičan model raspodele mandata koji bii omogućio da se trinaest predviđenih parlamentarnih mesta rasporedi na trinaest nacionalnih manjina različite brojnosti i političke organizovanosti. Sledeći problem sa kojim se suočavao u radu se odnosio na mogućnosti finasiranja manjinskih samouprava, posebno od kako je ekonomska kriza otežala život građana.

Ferenc Gemeši, državni sekeretar

Gospodin Gemeši je ukazao i na napredak, ali probleme koji proizilaze iz primene bilateralnog sporazuma o zaštiti nacionalnih manjina koji su zaključili Mađarska i Srbija (SR Jugoslavija).

 

******************

 

Studijski boravak predstavnika Zaštitnika građana u Mađarskoj ostvaren je uz podršku Misije OEBS u Srbiji, čiji stručnjaci Nataša Novaković i Bratislav Redžić su doprineli odličnoj organizaciji. Posebnu zahvalnost dugijemo gospodinu Petru Lastiću i gospodinu Milenku Radiću koji su doprineli organizaciji sastanaka sa manjinskim samoupravama i drugim sagovornicima.

Članovi studijske grupe: Nina Janjić, Violeta Ćorić,  dr Goran Bašić, Zorica Zelen, Jelena Ivanović i dr Rajko Đurić

 


AGENDA:

Agenda Budimpesta Pečuj

Agenda Budimpešta Pečuj

vačku delatnost, programe očuvanja tradicionalne kulture... Iz razgovora sa predstavnicima manjinske samouprave dr Milicom Pavlov, dr Predragom Mandićem i Milenkom Radićem, kao i ocem Milanom Erićem parohom mesne pravoslavne kapele Prepodobnog Simeona Stolpnika stekao se utisak da bi pomoć iz matične države, programima srpskih manjinskih samouprava, kako u Pečuju, tako i u Mađarskoj trebalo da bude osmišljenija i zasnovana na konretnim programima. Sličnog mišljenja su bili i predsednik Samouprave Srba u Mađarskoj gospodin Ljubomir Aleksov i predsednik samouprave Srba u Budimpešti Borislav Rus koji su ukazali na suštinske prepreke u vezi s ostvarivanjem pune kulturne autonomije, ali i na to da bi se one mogle prevazići merama koje bi preduzele nadležni državni organi u Srbiji. Resursi za revitalizaciju srpske kulture i osnaživanje zajednice postoje – sistem manjinskih samouprava, obrazovanje na srpskom jeziku u školama u Batanji, Lovri i Budimpešti, srpska Gimnazija u Budimpešti, muzejski ikulturni centar u Sent Andreji, infrastruktura Eparhije budimske SPC u koju spada i „Tekelejanum“, zadužbina Save Tekelije u kojoj je osnovana i radila Matica Srpska do izmeštanja u Novi Sad 1864. godine.