а

ОПШТИНА БОЉЕВАЦ

 

Општина Бољевац се налази у Зајечарском округу и распростире се на 827 км². Поред Бољевца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Бачевица, Боговина,  Бољевац Село, Валакоње, Врбовац, Добро Поље, Добрујевац, Илино, Јабланица, Криви Вир, Луково, Мали Извор, Мирово, Оснић, Подгорац, Ртањ, Рујиште, Савинац и Сумраковац. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Бољевцу је живело 12.994 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

12.994

Срби

8.372

64.43

Роми

287

2.21

Власи

3.356

25.83

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (4), Бугари (8), Југословени (11), Мађари (2), Македонци (19), Муслимани (20), Немци (2), Румуни (92), Руси (2), Словаци (1), Словенци (2), Хрвати (9), Црногорци (3), Остали (54), Нису се изјаснили (617), Регионална припадност (9), Непознато (124), Укупно (979 – 7.53%)


НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо (члан 5. Статута).

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 119., 1120., 121., 122., 123., 124. и 125. Статута) али Савет није основан док Заштитника грађана није предвиђен Статутом.

У Бољевцу постоји једна предшколска установа, три основне школе и једна средња школа у којима се настава реализује на српском језику.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ БОЉЕВАЦ
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

ОПШТИНА БОСИЛЕГРАД

 

Општина Босилеград се налази у Пчињском округу и распростире се на 570 км². Поред Босилеграда као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Барје, Белут,Бистар, Бранковци, Бресница, Буцаљево, Гложје, Голеш, Горња Лисина, Горња Љубата, Горња Ржана, Горње Тламино, Груинци, Доганица, Доња Лисина, Доња Љубата, Доња Ржана, Доње Тламино, Дукат, Жеравино, Зли Дол, Извор, Јарешник, Караманица, Милевци, Млекоминци, Мусуљ, Назарица, Паралово, Плоча, Радичевци, Рајчиловци, Ресен, Рибарци, Рикачево и Црноштица. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Босилеграду је живело 8.129 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

8.129

Бугари

5.839

71.83

Роми

162

2.00

Срби

895

11.00

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (1), Југословени (20), Македонци (38), Русини (2), Словаци (1), Украјинци (1), Хрвати (1), Црногорци (2), Остали (12), Нису се изјаснили (1110), Регионална припадност (2), Непознато (43), Укупно (1233 – 15.17%)

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо и бугарски језик и ћирилично писмо  (члан 5. Статута). У општинској управи постоје услови за  упис личног имена у матичне књиге на језику и писму националних мањина, а сви изводи се издају на српском језику. Називи насељених места, улица, јавних установа и топографски називи су двојезични.

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 106. и 107. Статута) и Заштитника грађана (члан 104. и 105. Статута). Савет за међунационалне односе основан је Одлуком Скупштине општине 22. октобра 2009. године. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

У Босилеграду постоји једна основна школа у којој се настава изводи и на бугарском језику, целокупно администрирање у школи је на српском језику осим сведочанства за завршено основно образовање које се издаје двојезично.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ БОСИЉГРАД
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

OPŠTINA ČOKA

Opština Čoka se nalazi u Severno-banatskom okrug i rasprostire se na 321 km². Pored Čoke kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Banatski Monoštor, Vrbica, Jazovo, Ostojićevo, Padej, Sanad i Crna Bara. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Čoki je živelo 11.398 stanovnika.

 

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

UKUPNO STANOVNIKA

 

UKUPNO

%

 

UKUPNO

%

11.398

Mađari

5.661

49.66

Romi

351

3.08

 

Srbi

4.437

38.93

Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (10), Bunjevci (5), Goranci (5), Jugosloveni (55), Makedonci (20), Muslimani (20), Nemci (7), Rumuni (42), Rusi (2), Rusini (3), Slovaci (96), Slovenci (14), Ukrajinci (2), Hrvati (61), Crnogorci (19), Česi (1), Ostali (106), Nisu se izjasnili (408), Regionalna pripadnost (52), Nepoznato (21), Ukupno (949- 8.33%)

 

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je istovremeno sa srpskim jezikom, ćirilično i latinično pismo i mađarski jezik i pismo ( član 9. Statuta). U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na mađarskom jeziku i pismu, a svi izvodi se izdaju i na mađarskom jeziku.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 141., 142. i 143. Statuta) i Zaštitnika građana (član 153., 154., 155. i 156. Statuta). Prvi Saveta za međunacionalne odnose obrazovan je Odlukom Skupštine opštine 04. avgusta 2005. godine, međutim Savet još nije osnovan. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljena. U Čoki postoje tri osnovne škole i jedna srednja škola u kojima se nastava izvodi i na mađarskom jeziku. U školama u kojima se izvodi dvojezična nastava celokupna administriranja su dvojezična.

 

download:
STATUT OPŠTINE ČOKA
SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE

ОПШТИНА ДОЉЕВАЦ

 

Општина Дољевац се налази у Нишавском округу и распростире се на 121 км². Поред Дољевца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Белотинац, Клисура, Кнежица, Кочане, Малошиште, Мекиш, Орљане, Перутина, Пуковац, Русна, Ћурлина, Чапљинац, Чечина, Шајиновац и Шарлинце. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Дољевцу је живело 18.463 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

18.463

Срби

17.008

92.12

Роми

1.218

6.60

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Бугари (3), Горанци (2), Египћани (1), Југословени (5), Македонци (17), Муслимани (2), Немци (2), Румуни (4), Руси (5), Словенци (2), Хрвати (8), Црногорци (8), Остали (3), Нису се изјаснили (101), Непознато (72), Укупно (237 - 1.28%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо ( члан 5. Статута ).

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Заштитника грађана (члан 114., 115., 116., 117. и 118. Статута), док Савет за међунационалне односе није предвиђен Статутом општине. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ ДОЉЕВАЦ
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

OPŠTINA KOCELJEVA

Opština Koceljeva se nalazi u Mačvanskom okrugu i rasprostire se na 257 km². Pored Koceljeve kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Batalage, Brdarica, Bresnica, Galović, Goločelo, Gradojević, Donje Crniljevo, Draginje, Družetić, Zukve, Kamenica, Ljutice, Mali Bošnjak, Svileuva, Subotica, Ćukovine. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Koceljevi je živelo 13.129 stanovnika.

 

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

UKUPNO STANOVNIKA

 

UKUPNO

%

 

UKUPNO

%

13.129

Srbi

12.107

92.21

Romi

850

6.47

Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (2), Bošnjaci (6), Bugari (1), Goranci (5), Jugosloveni (5), Mađari (3), Makedonci (3), Muslimani (2), Rumuni (4), Rusi (7), Slovaci (2), Slovenci (2), Ukrajinci (2), Hrvati (5), Crnogorci (8), Ostali (7), Nisu se izjasnili (61), Nepoznato (47), Ukupno (172 - 1.32%)

 

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćiriličko pismo (član 9. Statuta). Podaci u matične knjige upisuju se na srpskom jeziku i svi izvodi iz matičnih knjiga izdaju se na srpskom jeziku.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose ( član 109. Statuta ) i Zaštitnik građana ( član 108. Statuta ). Prvi Savet za međunacionalne odnose osnovan je Odlukom Skupštine opštine 25. novembra 2004. godine. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljena.

U Koceljevi postoji jedna predškolska ustanova, jedna osnovna škola i jedna srednja škola. U navedenim ustanovama nastava se izvodi na srpskom jeziku i celokupna administriranja su na srpskom jeziku.

 

download:
STATUT OPŠTINE KOCELJEVA
SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE