а

ОПШТИНА ГОЛУБАЦ

 

Општина Голубац се налази у Браничевском округу и распростире се на 368 км². Поред Голубца као општинског центра ова површина обухвата и насеља: Барич, Бикиње, Браничево, Брњица, Винци, Војилово, Двориште, Добра, Доња Крушевица, Душманић, Житковица, Клење, Кривача, Кудреш, Малешево, Миљевић, Мрчковац, Поникве, Радошевац, Сладинац, Снеготин, Усије и Шувајић. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Голубцу је живело 8.331 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

8.331

Срби

7.576

90.93

Власи

424

5.10

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Бошњаци (4), Бугари (3), Југословени (13), Мађари (5), Македонци (7), Муслимани (3), Роми (52), Румуни (47), Руси (1), Словенци (2), Украјинци (3), Хрвати (6), Црногорци (9), Чеси (), Остали (39), Нису се изјаснили (65), Регионална припадност (1), Непознато (71), Укупно (331 - 3.97%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Општине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо (члан 5. Статута).

Статутом општине уређени су положај, начин избора и надлежности Заштитника грађана ( члан 110., 111., 112., 113., 114., 115., 116. и 117. Статута ) док Савет за међунационалне односе није предвиђен Статутом општине. Институција локалног омбудсмана није успостављена.

У Голубцу постоји предшколска установа и три основне школе и у њима се настава одвија на српском језику.

Преузимања:
СТАТУТ ОПШТИНЕ ГОЛУБАЦ
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

OPŠTINA KUČEVO

Opština Kučevo se nalazi u Braničevskom okrugu i rasprostire se na 721 km². Pored Kučeva kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Blagojev Kamen, Brodica, Bukovska, Velika Bresnica, Voluja, Vuković, Duboka, Zelenik, Kaona, Kučajna, Lješnica, Mala Bresnica, Mišljenovac, Mustapić, Neresnica, Rabrovo, Ravnište, Radenka, Rakova Bara, Sena, Srpce, Turija, Ceremošnja, Cerovica i Ševica. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Kučevu je živelo 15.516 stanovnika.

 

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

UKUPNO STANOVNIKA

 

UKUPNO

%

 

UKUPNO

%

15.516

Srbi

10.307

66.42

Vlasi

3.927

25.31

Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (1), Bugari (1), Bunjevci (1), Jugosloveni (26), Mađari (7), Makedonci (13), Muslimani (5), Nemci (1), Romi (39), Rumuni (105), Slovenci (1), Ukrajinci (2), Hrvati (8), Crnogorci (9), Ostali (14), Nisu se izjasnili (481), Regionalna pripadnost (2), Nepoznato (566), Ukupno (1282 - 8.27%)

 

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično  pismo ( član 5. Statuta ). U opštinskoj upravi upis u matične knjige i izdavanje izvoda iz matičnih knjiga je na srpskom jeziku.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Savet za međunacionalne odnose (član 93., 94., 95., 96. i 97. Statuta), dok Zaštitnik građana nije predviđen Statutom opštine.  Savet za međunacionalne odnose nije osnovan.

Nastava u osnovnim i srednjim školama na teritoriji opštine Kučevo obavlja se na srpskom jeziku i celokupna administriranja su na srpskom jeziku.

 

download:
STATUT OPŠTINE KUČEVO
SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE

ГРАД  ВРАЊЕ

 

Град Врање се налази у Пчињском округу и распростире се на 860 км². Поред Врања као градског центра ова површина обухвата и насеља: Александровац, Бабина Пољана, Барбарушинце, Барелић, Бели Брег, Бојин Дел, Бресница, Бујковац, Буљесовце, Буштрање, Вишевце, Власе, Врање, Врањска Бања, Вртогош, Големо Село, Горња Отуља, Горње Жапско, Горње Пунушевце, Горње Требешиње, Горњи Нерадовац, Градња, Гумериште, Давидовац, Добрејанце, Доња Отуља, Доње Жапско, Доње Пунушевце, Доње Требешиње, Доњи Нерадовац, Драгобужде, Дреновац, Дубница, Дуга Лука, Дулан, Дупељево, Златокоп, Изумно, Катун, Клашњице, Клисурица, Копањане, Корбевац, Корбул, Коћура, Крива Феја, Крушева Глава, Кумарево, Купининце, Лалинце, Лева Река, Лепчинце, Липовац, Луково, Марганце, Мечковац, Мијаковце, Мијовце, Миланово, Миливојце, Моштаница, Наставце, Несврта, Нова Брезовица, Обличка Сена, Остра Глава, Павловац, Паневље, Пљачковица, Првонек, Превалац, Преображање, Ранутовац, Ратаје, Рибинце, Ристовац, Рождаце, Русце, Себеврање, Сикирје, Сливница, Смиљевић, Содерце, Средњи Дел, Станце, Стара Брезовица, Стари Глог, Стрешак, Стропско, Струганица, Студена, Суви Дол, Сурдул, Тесовиште, Тибужде, Топлац, Трстена, Тумба, Ћуковац, Ћурковица, Урманица, Ушевце, Црни Врх, Црни Луг и Честелин. Према подацима Пописа становништва из 2011. године у Врању је живело 73.944 становника.

НАЦИОНАЛНА ПРИПАДНОСТ СТАНОВНИШТВА

(Попис 2011. година)

УКУПНО СТАНОВНИКА

УКУПНО

%

УКУПНО

%

73.944

Срби

68.483

92.61

Роми

3.279

4.43

Мањине које имају испод 1% у укупном становништву општине, према броју становника: Албанци (12), Бошњаци (4), Бугари (558), Буњевци (1), Горанци (43), Грци (1), Југословени (16), Мађари (6), Македонци (240), Муслимани (17), Немци (1), Румуни (2), Руси (9), Русини (1), Словаци (7), Словенци (8), Украјинци (2), Хрвати (29), Црногорци (46), Чеси (5), Остали (35), Нису се изјаснили (702), Регионална припадност (7), Непознато (430), Укупно (2182 – 2.96%)

 

НИВО ОСТВАРИВАЊА ПРАВА ПРИПАДНИКА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА

На територији Града у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо (члан 8. Статута). Статутом града уређени су положај, начин избора и надлежности Савета за међунационалне односе (члан 117, 118. и 119. Статута) и Заштитник грађана (члан 120., 121. и 122 Статута). Савет за међунационалне односе није основан као ни институција локалног омбудсмана.

Град Врање није доставио адекватан одговор на УПИТНИК.

Преузимања:
СТАТУТ ГРАДА ВРАЊА
САВЕТ ЗА МЕЂУНАЦИОНАЛНЕ ОДНОСЕ

OPŠTINA ŽITORAĐA

 

Opština Žitorađa se nalazi u Topličkom okrugu i rasprostire se na 241 km². Pored Žitorađe kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Asanovac, Badnjevac, Vlahovo, Voljčince, Glašince, Gornje Crnatovo, Gornji Drenovac, Grudaš, Debeli Lug, Donje, Crnatovo, Donji Drenovac, Držanovac, Dubovo, Đakus, Zladovac, Jasenica, Kare, Konjarnik, Lukomir, Novo Momčilovo, Pejkovac, Podina, Rečica, Samarinovac, Smrdić, Stara Božurna, Staro Momčilovo, Studenac i Toponica. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Žitorađi je živelo 16.368 stanovnika.

 

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

UKUPNO STANOVNIKA

 

UKUPNO

%

 

UKUPNO

%

16.368

Srbi

14.735

90.02

Romi

1.366

8.34

Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (1), Bugari (4), Vlasi (1), Grci (1), Jugosloveni (1), Mađari (4), Makedonci (11), Muslimani (6), Rusi (3), Slovenci (1), Ukrajinci (3), Hrvati (4), Ostali (1), Nisu se izjasnili (124), Nepoznato (97), Ukupno (267 – 1.64%)


NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično  pismo ( član 5. Statuta ).

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Zaštitnika građana (član 85. Statuta), dok Savet za međunacionalne odnose nije predviđen Statutom opštine. Institucija lokalnog ombudsmana nije uspostavljena.

Opština Žitorađa nije dostavila odgovor na UPITNIK.

 

download:
STATUT OPŠTINE ŽITORAĐA
SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE

 

U Žitorađi (g) : Bugari (0.06%), Goranci (0.03%), Crnogorci (0.03%), Jugosloveni (0.17%), Makedonci (0.17%), Romi (6.94%), Srbi (92.26%).

U Asanovcu : Srbi (100%).

U Badnjevcu : Bugari (0.12%), Crnogorci (0.12%), Romi (6.46%), Srbi (91.39%).

U Vlahovu : Romi (4.74%), Srbi (94.27%).

U Voljčinci : Romi (7.04%), Srbi (91.14%).

U Glašinci : Bugari (0.23%), Makedonci (0.23%), Romi (6.08%), Srbi (92.27%).

U Gornjem Crnatovu : Romi (10.74%), Srbi (85.93%).

U Gornjem Drenovcu : Romi (6.94%), Srbi (96.90%).

U Grudašu : Srbi (100%).

U Debelom Lugu : Srbi (100%).

U Donjem Crnatovu : Makedonci (0.19%), Rusi (0.19%), Srbi (98.84%).

U Donjem Drenovcu : Romi (8.22%), Srbi (91.77%).

U Držanovcu : Romi (5.49%), Srbi (94.29%), Ukrajinci (0.10%).

U Dubovu : Romi (15.13%), Srbi (83.06%), Hrvati (0.16%).

U Đakusu : Romi (2.98%), Srbi (96.24%).

U Zladovcu : Srbi (100%).

U Jesenici : Muslimani (0.10%), Romi (14.26%), Srbi (85.14%).

U Kari : Srbi (100%).

U Konjarniku : Crnogorci (0.96%), Makedonci (1.92%), Romi (4.81%), Srbi (90.38%).

U Lukomiru : Romi (1.56%), Srbi (97.50%), Hrvati (0.10%).

U Novom Momčilovu : Srbi (100%).

U Pejkovcu : Crnogorci (0.23%), Romi (5.48%), Srbi (93.65%).

U Podini : Srbi (99.62%).

U Rečici : Makedonci (0.26%), Romi (15.78%), Srbi (83.57%).

U Samarinovcu : Romi (7.14%), Srbi (92.85%).

U Smrdiću : Srbi (99.47%).

U Staroj Božurni : Srbi (98.60%).

U Starom Momčilovu : Romi (2.77%), Srbi (96.29%).

U Studencu : Mađari (0.41%), Romi (4.15%), Srbi (95.02%).

U Toponici : Romi (12.46%), Srbi (87.23%).

OPŠTINA

NOVA CRNJA

 

Opština Nova Crnja se nalazi u Srednje-banatskom okrug i rasprostire se na 273 km². Pored Nove Crnje kao opštinskog centra ova površina obuhvata i naselja: Aleksandrovo, Vojvoda Stepa, Radojevo, Srpska Crnja i Toba. Prema podacima Popisa stanovništva iz 2011. godine u Novoj Crnji je živelo 10.272 stanovnika.

 

NACIONALNA PRIPADNOST STANOVNIŠTVA

(Popis 2011. godina)

UKUPNO STANOVNIKA

 

UKUPNO

%

 

UKUPNO

%

10.272

Srbi

6.922

67.38

Romi

1.016

9.89

 

Mađari

1.819

17.70

 

 

 

Manjine koje imaju ispod 1% u ukupnom stanovništvu opštine, prema broju stanovnika: Albanci (2), Bošnjaci (2), Bugari (6), Bunjevci (1), Jevreji (1), Jugosloveni (6), Makedonci (20), Muslimani (4), Nemci (14), Rumuni (16), Rusi (2), Rusini (1), Slovaci (1), Slovenci (1), Ukrajinci (2), Hrvati (27), Crnogorci (25), Ostali (6), Nisu se izjasnili (212), Regionalna pripadnost (68), Nepoznato (98), Ukupno (515 - 5.03%)

 

NIVO OSTVARIVANJA PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA

Na teritoriji Opštine u službenoj upotrebi je srpski jezik i ćirilično pismo i mađarski jezik i njegovo pismo ( član 5. Statuta). U opštinskoj upravi ostvaruju se prava na upis ličnog imena na mađarskom jeziku i pismu, a svi izvodi se izdaju i na mađarskom jeziku. Nazivi naseljenih mesta, ulica, javnih ustanova i topografski nazivi su dvojezični.

Statutom opštine uređeni su položaj, način izbora i nadležnosti Saveta za međunacionalne odnose (član 111., 112., 113., 114., 115., 116. i 117. Statuta) dok Zaštitnik građana nije predviđen Statutom Opštine. Prvi Savet za međunacionalne odnose obrazovan je Odlukom Skupštine opštine 13.10.2008. godine.

U Novoj Crnji postoji jedna osnovna škola i jedno istureno odeljenje ( Toba ) u kojima se izvodi nastava i na mađarskom jeziku. U školama u kojima se izvodi dvojezična nastava celokupna administriranja su dvojezična.

 

download:
STATUT OPŠTINE NOVA CRNJA
SAVET ZA MEĐUNACIONALNE ODNOSE