а

Потребан је континуиран рад у локалним самоуправама, како приликом едукације о упознавању мађарског језика и писма, тако и на благовременом обезбеђивању финансијских средстава која би допринела да се права која су гарантована и прописана припадницима националних мањина остварују ефикасно и брзо. Језик je средство повезивања, а не средство подела, раздора и прављења дистанци, и инсистирање на остваривању права која су гарантована није тежња ка нечему другом, него ка очувању свог културног идентитета – рекао је данас Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о службеној употреби мађарског језика и писма у Градској кући у Суботици. Он је додао да је стање у Суботици, када је реч о службеној употреби мађарског језика и писма, према подацима које показује извештај, изузетно добро.

b_280_0_16777215_00_images_20181126Subotica.jpgСепи је рекао да је радећи на терену, заједно са колегама из ОЕБС-а и Републичког фонда за здравствено осигурање из локалних самоуправа у којима је у службеној употреби мађарски језик и писмо, реално сагледано стање и констатовано оно што је већ и раније закључено: да је правни оквир добар, да недостају финансијски капацитети и да је недовољна свест о значају службене употребе мањинских језика и писама.
Заменик шефа Мисије ОЕБС у Републици Србији Џозеф Мелот, истакао је да Мисија ОЕБС у Србији по други пут подржава израду једног оваквог извештаја, јер је прошле године подржан Посебан извештај о службеној употреби албанског језика и писма на југу Србије.

Мисија ОЕБС подржава изградњу партнерства, односно мостова између самих институција, грађана, а међу грађанима су и представници националних мањина. За нас је од изузетног значаја да представници националних мањина буду свесни права које имају, тако и права на службену употребу свог језика и писма. Припадници националних мањина требало би да савладају српски језик, а исто је тако битно да се и њима омогући доступност институцијама и административним процедурама на њиховом језику и писму, закључио је Мелот.

Начелница Градске управе Суботица Марија Ушумовић Давчик је нагласила да је мађарски језик у Суботици у службеној употреби од 1991. године. То за грађане, пре свега, значи да се увек, у свакој врсти поступка који се води пред органима града могу обратити на мађарском језику и да се ти поступци могу водити и на мађарском језику. Пракса показује да грађани користе то своје право, можда не у оноликом броју поступака за колико би се то можда могло очекивати, што је повезано са неким практичним разлозима, али град, у складу са Законом, поштује ту обавезу.

Представљању извештаја у Суботици присуствовали су и представници локалне самоуправе, Републичког фонда за здравствено осигурање и представник Националног савета мађарске националне мањине.

romskanaselja2018romska naselja2

Заштитник грађана наставио је са редовном праксом посета ромским насељима широм Србије.  У мају, представници Стручне службе обишли су ромска насеља у Чачку, Новом Пазару, Лесковцу, Бујановцу и Београду. Приликом посете ромским насељима представници Стручне службе Заштитника грађана, разговарали су са грађанима и примали притужбе.

У складу са својим надлежностима, Заштитника грађана ће о уоченим проблемима обавестити надлежне органе ради предузимања мера у циљу остваривања права припадника ромске националне мањине.

Представници Заштитника грађана данас и сутра учествују на међународној конференцији „Језик-култура-идентитет“, коју је у Новом Саду организовао Покрајински омбудсман.
b_280_0_16777215_00_images_20180412roberts.jpgОва конференција посвећена је унапређењу јавног дијалога у области потпуне друштвене интеграције језичких мањина и размене сазнања, искустава и информација са представнициима мањинских самоуправа из Аустрије, Мађарске, Румуније , Хрватске и Црне Горе. Повезаност језика, културе и идентитета указује на потребу одржавања контаката и веза са сународницима у матичној земљи, а циљ конференције је и да укаже на значај очувања националног идентитета кроз образовање и информисање на матерњем језику, значај неговања националне културе и традиције и повећања капацитета националних савета националних мањина на територији Војводине.

Заштитник грађана Зоран Пашалић честита грађанима и грађанкама Србије ромске националности 8. април, Светски дан Рома и подсећа да упркос томе што су најбројнија мањинска заједница у Европи, Роми су и даље у највећој мери дискриминисана и маргинализована друштвена група.

Проблеми с којима се суочавају припадници ромске националне мањине опстају годинама, упркос стратешком опредељењу државе да се унапреди њихов положај посебно у образовању, здравству и личним документима. Наиме, преко 55 одсто, од укупног броја притужби у области права националних мањина, су притужбе које су поднели припадници ромске заједнице. Иако имамо све више образованих припадника ромске националне мањине, Заштитник грађана све чешће прима притужбе високо образованих младих Ромкиња и Рома, који не могу да се запосле, истиче Пашалић.

Заштитник грађана подсећа да су Ромкиње и даље вишеструко дискриминисане. Искљученост из образовања, рано напуштање школовања, удаја на раном узрасту, вишеструке трудноће са малим временским размаком између њих, недоступност информација и финансијска и друга зависност од старијих чланова породице и партнера, висок ризик од насиља у породици и партнерским односима и даље карактеришу живот великог броја Ромкиња.

Заштитник грађана је упутио низ препорука Министарству здравља и органима јединица локалних самоуправа како би се побољшала превенција и заштита сексуалног и репродуктивног здравља жена и девојчица Ромкиња, укључујући и уређивање правног положаја здравствених медијаторки.

Нарочито су неопходне системске мере и унапређење нормативног оквира ради превенције и елиминације раних, уговорених и присилних дечjих бракова, као и кампање подизања свести којима би се нагласиле штетне последице дечијег брака. Званични подаци говоре да је у ромској заједници раних бракова 57 одсто, време ступања Ромкиња у брак је између 13 и 27 година старости, док је стопа раног рађања код деце девојчица у ромској популацији 38 одсто.

Иако је дошло до повећања броја ромске деце која завршавају основну школу и уписују средњошколско образовање, и даље значајан број њих остаје изван система образовања. Кључни фактори који утичу на низак проценат ромске деце у образовном систему су недостатак системске стручне и педагошке подршке у основним школама, као и екстремно сиромаштво у којем велика већина њих живи, истиче Зоран Пашалић.

bujanovac 23032018

Заштитник грађана је свестан значаја заштите права националних мањина и залаже се за њихово доследно остваривање у складу са високо постављеним стандардима, изјавио је данас заштитник грађана Зоран Пашалић у Бујановцу.

Иако је разматрање правног аспекта остваривања права националних мањина данас на овом скупу доминантно, важно је поменути и његов шири контекст, који нас је данас мотивисао да данас разговарамо. Тај контекст обухвата очување идентитета, културе и традиције националних мањина које живе у Србији. Правни оквир који градимо заправо има смисла једино уколико служи својој сврси – заштити и унапређењу права националних мањина и целокупне традиције и културе у Србији, нагласио је Пашалић.

Упис личног имена у матичне књиге рођених и даље представља проблем зато што име при преводу са албанског губи свој облик, а израда јединственог каталога имена један је од најефикаснијих начина за решавање овог проблема, закључио је Пашалић.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи представио је кључне налазе и закључке из Посебног извештаја о службеној употреби албанског језика и писма. Остваривање права на лично име, што је предмет истраживања у извештају, Уставом је загарантовано људско право које грађанима треба да омогући остваривање права на идентитет и његову заштиту. Да би користили ово право грађани морају о њему да буду обавештени, истиче Сепи. Од остваривања права на лично име зависи и остваривање низа других права. Ове чињенице су у великој мери свесни и државни органи што су резултати истраживања донекле и потврдили.

На скупу, који су организовали Заштитник грађана и Мисија ОЕБС-а у Србији, говорили су и шеф Мисије ОЕБС амбасадор Андреа Орицио, председник општине Бујановац Шаип Камбери и председник Координационог тела Владе Републике Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа Зоран Станковић.