а

slika medvedja

У оквиру пројекта Јачање заштите националних мањина у Србији, који финансирају Европска Унија и Савет Европе, одржани су округли столови на тему службене употребе језика и писма националних мањина у Сомбору, Медвеђи, Врању, Бујановцу и Босилеграду.

О правима припадника националних мањина у области службене употребе језика и писма и поступању Заштитника грађана, говорила је представница Заштитника грађана.

Учесници скупова били су запослени у градским општинским управама, чланови Савета за међунационалне односе, представници Националних савета за националне мањине, организација цивилног друштва и грађана.

На округлим столовима представљена је и заједничка публикација који су припремили Заштитник грађана, Министарство државне управе и локалне управе, Републички секретаријат за законодавство и Савет Европе.

Публикација је намењена запосленима у локалним самоуправа и представља приказ законских новина у области службене употребе језика и писама националних мањина.

b_280_0_16777215_00_images_20190311Sombor.jpgНа округлом столу у Сомбору представљене су данас новине које се односе на службену употребу мањинских језика и писама у локалним самоуправама, и истакнуто да је потребно радити на томе да мањински језици постану видљивији и прихваћенији у друштву.

О остваривању права на службену употребу језика и писама националних мањина, као и о пракси и поступању Заштитника грађана у овој области, говорила је представница Заштитника грађана Драгана Вујков, која је нагласила да је стање у претходних неколико година значајно унапређено, али и даље постоји потреба за јачањем капацитета органа управе.

На скупу су говорили и градоначелница Сомбора Душанка Голубовић, шеф Канцеларије Света Европе у Београду Тобиас Флесенкемпер, државни секретар Иван Бошњак и помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Ивана Антић, као и представници Републичког секретаријата за законодавство.

Организатори догађаја су Канцеларија Савета Европе у Београду и Град Сомбор, а ово је први од планираних пет округлих столова. У оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Јачање заштите националних мањина у Србији“ план је да округли столови буду организовани још у Босилеграду, Бујановацу, Медвеђи и Врању.

Потребан је континуиран рад у локалним самоуправама, како приликом едукације о упознавању мађарског језика и писма, тако и на благовременом обезбеђивању финансијских средстава која би допринела да се права која су гарантована и прописана припадницима националних мањина остварују ефикасно и брзо. Језик je средство повезивања, а не средство подела, раздора и прављења дистанци, и инсистирање на остваривању права која су гарантована није тежња ка нечему другом, него ка очувању свог културног идентитета – рекао је данас Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина на представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о службеној употреби мађарског језика и писма у Градској кући у Суботици. Он је додао да је стање у Суботици, када је реч о службеној употреби мађарског језика и писма, према подацима које показује извештај, изузетно добро.

b_280_0_16777215_00_images_20181126Subotica.jpgСепи је рекао да је радећи на терену, заједно са колегама из ОЕБС-а и Републичког фонда за здравствено осигурање из локалних самоуправа у којима је у службеној употреби мађарски језик и писмо, реално сагледано стање и констатовано оно што је већ и раније закључено: да је правни оквир добар, да недостају финансијски капацитети и да је недовољна свест о значају службене употребе мањинских језика и писама.
Заменик шефа Мисије ОЕБС у Републици Србији Џозеф Мелот, истакао је да Мисија ОЕБС у Србији по други пут подржава израду једног оваквог извештаја, јер је прошле године подржан Посебан извештај о службеној употреби албанског језика и писма на југу Србије.

Мисија ОЕБС подржава изградњу партнерства, односно мостова између самих институција, грађана, а међу грађанима су и представници националних мањина. За нас је од изузетног значаја да представници националних мањина буду свесни права које имају, тако и права на службену употребу свог језика и писма. Припадници националних мањина требало би да савладају српски језик, а исто је тако битно да се и њима омогући доступност институцијама и административним процедурама на њиховом језику и писму, закључио је Мелот.

Начелница Градске управе Суботица Марија Ушумовић Давчик је нагласила да је мађарски језик у Суботици у службеној употреби од 1991. године. То за грађане, пре свега, значи да се увек, у свакој врсти поступка који се води пред органима града могу обратити на мађарском језику и да се ти поступци могу водити и на мађарском језику. Пракса показује да грађани користе то своје право, можда не у оноликом броју поступака за колико би се то можда могло очекивати, што је повезано са неким практичним разлозима, али град, у складу са Законом, поштује ту обавезу.

Представљању извештаја у Суботици присуствовали су и представници локалне самоуправе, Републичког фонда за здравствено осигурање и представник Националног савета мађарске националне мањине.

romskanaselja2018romska naselja2

Заштитник грађана наставио је са редовном праксом посета ромским насељима широм Србије.  У мају, представници Стручне службе обишли су ромска насеља у Чачку, Новом Пазару, Лесковцу, Бујановцу и Београду. Приликом посете ромским насељима представници Стручне службе Заштитника грађана, разговарали су са грађанима и примали притужбе.

У складу са својим надлежностима, Заштитника грађана ће о уоченим проблемима обавестити надлежне органе ради предузимања мера у циљу остваривања права припадника ромске националне мањине.

Представници Заштитника грађана данас и сутра учествују на међународној конференцији „Језик-култура-идентитет“, коју је у Новом Саду организовао Покрајински омбудсман.
b_280_0_16777215_00_images_20180412roberts.jpgОва конференција посвећена је унапређењу јавног дијалога у области потпуне друштвене интеграције језичких мањина и размене сазнања, искустава и информација са представнициима мањинских самоуправа из Аустрије, Мађарске, Румуније , Хрватске и Црне Горе. Повезаност језика, културе и идентитета указује на потребу одржавања контаката и веза са сународницима у матичној земљи, а циљ конференције је и да укаже на значај очувања националног идентитета кроз образовање и информисање на матерњем језику, значај неговања националне културе и традиције и повећања капацитета националних савета националних мањина на територији Војводине.