а

Vrsac

Степен заштите права националних мањина у Вршцу је задовољавајући, али постоји простор за њено унапређење, сагласили су се на округлом столу „Заштита и остваривање људских и мањинских права у вишенационалним срединама“, који је организовао Заштитник грађана у тој општини. На скупу се разговарало и томе на који начин локална самоуправа препознаје потребу за заштитом и унапређењем права националних мањина, као и на које препреке наилазе у свом раду.

Округлом столу су присуствовали заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи са сарадницима, представници општине Вршац, Савета за међунационалне односе, као и представници Националног савета румунске националне мањине и невладиних организација.

Заштитник грађана Републике Србије је округли сто организовао с циљем да се сагледају стање људских и мањинских права у општини Вршац, рад и евентуални проблеми у вршењу надлежности органа и институција локалне самоуправе у чијој надлежности је заштита и остваривање људских и мањинских права, као и потребе и могућности њиховог унапређења.

Заштитник грађана Саша Јанковић поздравља усвајање Закона о изменама и допунама Закона о националним саветима националних мањина којим су, између осталог, уважене конкретне препоруке Заштитника грађана како да се унапреди начин избора националних савета, после пропуста које је утврдио приликом избора за националне савета у 2010. години.

Имајући у виду да се Закон доноси у изборној години за националне савете националних мањина, за очекивати је да усвојене измене допринесу легитимитету и раду националних савета који ће бити изабрани, као и заштити и остваривању права грађана – припадника националних мањина, који савете бирају.

Међутим, Заштитник грађана подсећа и констатује да је Уставни суд у јануару ове године донео одлуку о неуставности одређених одредби Закона о националним саветима националних мањина, али да данас донети Закон није дао решења на она питања која су отворена за решавање након те одлуке Уставног суда.

Заштитник грађана истиче да је нужно без одлагања приступити даљим изменама и допунама, како ради уређивања питања која су до сада била уређена на неуставан начин, тако и ради унапређивања свих других одредби Закона чија примена је у прошлости била отежана или онемогућена, на пример због тога што је зависила од политичке воље или због тога што више закона није било усаглашено. Због таквих мањкавости, које и данас постоје, поједини национални савети не остварују сва законом утврђена јавна овлашћења у областима образовања, културе, информисања и службене употребе језика и писама. Заштитник грађана је у свим приликама истицао и потребу деполитизације избора и рада националних савета националних мањина.

При одлучивању о томе да ли ће се групи грађана која се изјаснила о својој националној припадности и поднела захтев за формирање посебног бирачког списка, односно, исказала жељу да у заједници са другима, оснивањем националног савета брине о очувању свог етно – културног идентитета, потребно је, ради правилне и законите одлуке о испуњености услова за оснивање националног савета, у обзир узети све одлучне околности предвиђене Законом, наглашено је у Мишљењу Заштитника грађана.

Докумет: Мишљење Заштитника грађана

У организацији Националног савета словачке националне мањине, Матице словачке у Србији и Словачке евангелистичке цркве у Србији одржана је међународна конференција под називом Словаци и Срби – историја и садашњост, у Скупштини АП у Новом Саду.

Велики број учесника конференције, којој је присуствовао Роберт Сепи заменик заштитника грађана, говорили су о законском оквиру положаја националних мањина у Србији, међудржавној српско-словачкој сарадњи у области мањинске политике и о традицији суживота Словака и Срба. Кроз посебне панеле учесници конференције су говорили о културном и духовном животу војвођанских Словака, раду културних институција од изузетног значаја за словачку националну мањину, образовању Словака у Србији, као и о проблемима, потреби и правцима унапређења постојећег стања.

Изменама Закона о ванпарничном поступку у делу који се односи на упис чињенице рођења омогућено је лицима која у управном поступку нису уписана у матичну књигу због тога што немају доказе о личном идентитету, да ово право, на ефикасан начин у разумном року остваре пред надлежним судом. Заштитник грађана који је иницирао ове измене Закона, као и измене других закона (Закон о пребивалишту и боравишту, Закон о личној карти) који су основа за остваривање људских и грађанских права „правно невидљивих“ лица, у сарадњи са Министарством правде и државне управе и Високим комесаријатом за избеглице УН и Правосудном академијом наставио је са обукама за судије и у 2014. години. Обуке су до сада одржане у Новом Саду и Крагујевцу.

Заменик заштитника грађана Роберт Сепи у обраћању судијама истакао је да се знатно смањио број притужби које се односи на проблеме „правно невидљивих“ лица приликом уписа у матичне књиге рођених, што је још један показатељ да утврђивање чињенице рођења у ванпарничном поступку даје резултате.