а

Поводом обележавања Међународног дана борбе против расне дискриминације, Заштитник грађана скреће пажњу да, упркос томе што су прописи у Републици Србији усклађени са међународним стандардима и предвиђају забрану дискриминације, сваког дана нека нова околност укаже да још увек има пуно простора и потребе да се пракса сузбијања дискриминације унапреди.

Чињеница да су Ромкиње и Роми и даље изложени вишеструкој дискриминацији нас обавезује да и на данашњи дан подсетимо на појаве расизма и ксенофобије према њима - када већинско становништво протествује против досељавања ромских породица, када родитељи не уписују децу у школе јер је у њима значајан број ученика ромске националности, када су деца ромске националности изложена вређању и физичким нападима, приликом исписивање расистичких графита и сл.

Последице расних предрасуда и сегрегације су видљиве свуда око нас. Због тога сви делови друштва морају да се суоче са постојећим изазовима а органи јавне власти да благовремено и без изузетка примењују законске и све друге расположиве мере како би спречили, казнили и осудили сваки облик дискриминације.

Међународни дан борбе против расне дискриминације се обележава у знак сећања на 21. март 1960. године када је у Јужноафричкој Републици убијено 69 људи који су мирно демонстрирали против апартхејда. Генерална скупштина Уједињених нација је 1966. године прогласила тај дан празником, сматрајући да је потребно да све државе света уједине напоре како би се елиминисали сви облици расне дискриминације.

Опширније...

Одржана је конференција „Ка политици интегративне мултикултуралности у Србији“ на којој су представљени налази истраживања и предлога на основу којих је могуће и потребно размотрити обнављање расправе о политици мултикултуралности у Србији, јер је реч о јавној политици од изузетног значаја за све грађане.

У уводној речи заштитник грађана Саша Јанковић је указао да су предност Србије све различитости које постоје, а да у случају различитости по основу националног идентитета треба да се у потпуности искористе предности мултикултуралности и да то што нема великих трзавица по питању положаја националних мањина не значи да нема простора за унапређење стања и проналажења суштинских решења, чему могу да доприносу активности цивилног сектора али је потребна и проактивна мањинска политика државе.

Организације цивилног друштва су у дужем периоду искључене из разговори о питањима којима се уређује мултикултуралност у Србији и организатори конференције су скренули пажњу на то да заговарају модел друштвене интеграције који почива на узајамном и суштински равноправним односима грађана и да постојећи проблеми у друштву и уочене слабости досадашње политике мултикултуралност захтевају расправу и критичко сагледавање постојећег модела, проналажења одговора на питање каква мањинска политика одговара нашем друштву и које су потребе и могућности да се унапреди положај националних мањина и побољша статус националних савета националних мањина у правном и политичком смислу.

Уводничари и учесници конференције су указали на низ проблема и препрека остваривању права националних мањина и да се Република Србија налази у фази када треба да донесе важне одлуке у вези са политиком мултикултурализма, јер, између осталог измене прописа, којима је уређен положај националних мањина, као део политике мултикултуралности, су извесне, а након одлуке Уставног суда измењена је ситуација у вези са остваривањем надлежности националног савета националне мањине и његовог односа са органима државе, покрајине и локалне самоуправе. Отворена су и питања ефективног учешћа политичких странака националних мањина у политичком животу и нарочито, равномерне заступљености припадника националних мањина у раду јавних установа, органа и организација и служби.

На конференцији, коју је у оквиру Мреже за интеркултуралност организовао Центар за истраживање етницитета, су представљени налази до којих се дошло током рада на пројекту „ Од сегрегативне ка интегративној политици мултикултуралности“, а који је подржала Фондација за отворено друштво.

 

Опширније...

Након годину дана од свечане доделе сертификата и потписивања споразума са 20 општина/градова, у Београду је одржана је конференција „Мобилни тимови за инклузију Рома - постигнућа, развој и перспективе“ са циљем представљања резултата првих оперативних планова Мобилних тимова насталих у оквиру пројекта «Европска подршка за инклузију Рома».

Формирањем мобилних тимова, као радних тела локалних самоуправа, омогућено је да се кроз посете ромским насељима пружају заједничке и координисане подршке и помоћ појединцима и породицама. Чланове мобилних тимова чине ромски координатор, педагошки асистент, здравствена медијаторка, представник Центра за социјални рад и представник филијале Националне службе за запошљавање.

Учесницима скупа обратио се и заменик заштитника грађана Роберт Сепи који је похвалио рад мобилних тимова и истакао да се још једном показало да заједничка и координисана акција даје резултате, ако се има у виду да су презентације досадашњег рада чланова мобилних тимова показале охрабрујуће резултате који су постигнути. Заменик је позвао чланове мобилних тимова да се обрате Заштитнику грађана за помоћ и подршку у раду, имајући у виду проблеме са којима су се суочавали у досадашњем раду, али и будуће изазове који стоје пред члановима мобилних тимова за инклузију Рома.

Остваривање права на информисање националних мањина на свом језику и проблеми и изазови који постоје и који се могу јавити након обавезне приватизације медија, били су тема округлог стола „Остваривање права националних мањина у области обавештавања“, који су организовали Београдски центар за људска права и Урбан Ин.

Учесници округлог стола су указали питања која треба решити ради унапређења постојећег стања - ближе уређење вршења оснивачких права националних савета националних мањина у мањинским медијима и независност уређивачке политике, емитовање програма на језицима националних мањина у оквиру јавних сервиса и потреба да Радио Телевизија Србије унапреди свој програм тако да омогући информисање на свим језицима националних мањина које живе на територији централне Србије и скренули су пажњу на кључне проблеме информисања уколико локалне самоуправе не планирају или не обезбеде довољно буџетских средстава за суфинансирање програма на језицима националних мањина, након завршетка приватизације медија.

Учествујући у расправи, представница Заштитника грађана је нагласила важност да се на време планирају активности и примене сви механизми контроле у циљу доследне примене медијских закона, јер они пружају гаранције континуитету у производњи медијских садржаја на језицима националних мањина, али приватизација медија доноси значајне промене за информисање на језицима националних мањина и постоји могућност да значајан број локалних медија се не приватизује и престане са радом, да приватизовани медији не поштују обавезу одржавања удела програмског времена на појединим језицима националних мањина у наредних 5 година и да локалне самоуправе не испуне своје обавезе да планирају и путем конкурса, на транспарентан начин, буџетским средствима суфинансирају те програме.

Државни секретар Саша Мирковић се сагласио да су на нивоу локалних самоуправа у овој години могући проблеми у пракси, али је учеснике округлог стола обавестио да Министарство културе и информисања у сарадња са другим државним органима предузима низ мера и да су планиране радне посете локалним самоуправама са којима се размењују потребне информације и инструкције у вези примене закона.

Овај округли сто је четврти од шест планираних састанака чији је циљ успостављање конструктивног дијалога између националних савета националних мањина, државних органа и организација цивилног друштва о улози, значају и изазовима националних савета у остваривању права националних мањина на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма.

Приликом Јавног позива незапосленим грађанима ромске националности за доделу субвенција за самозапошљавање у 2013. години услови конкурса су били нејасни, а средства конкурса потрошена пре истека рока за подношење захтева, утврдио је Заштитник грађана

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Одговор Националне службе за запошљавање