а

Заменик Заштитника грађана др Горан Башић разговарао је са директорком Републичке агенције за становање Мајом Лакићевић о проблемима с којима се суочавају грађани који су остварили права призната Законом о социјалном становању као и о потребама измене прописа и унапређења система у којем се ово право остварује.

Основни проблем је у томе што велики број социјално угрожених грађана, посебно Рома, и поред ниске цене закупнине социјалних станова, не може редовно да измирује обавезе. Многима од њих „социјална помоћ“ је једини сигуран извор прихода. Због тога систем социјалног становања мора да обухвата и мере за запошљавање и економско оснаживање најсиромашних грађана, али и друге јефтиније облике становања.

У циљу сагледавања резултата и проблема, али и размене искустава и мишљења о напретку Декаде Рома у Србији и мерама које су предузете за унапређење положаја Рома, представнице Стручне службе Заштитника грађана учествовале су на шестој Годишњој конференцији Лиге за Декаду Рома. Учесници конференције, представници ромског цивилног сектора, државних органа и међународних организација сагласили су се да су до сада предузете значајне мере за унапређење положаја Рома, посебно у области образовања и здравља, али да и је неопходно наставити са још ефикаснијим спровођењем мера интеграције.

У складу са споразумом о разумевању између Министарства правде и државне управе, Заштитника грађана и Високог комесаријата за избеглице УН, у Крагујевцу је организована обука судија у вези са утврђивањем времена и места рођења по одредбама Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку.

У дискусији која је уследила након излагања предавача, судије су се сагласиле да одредбе Закона о допунама Закона о ванпарничном поступку представљају основ за ефикасан поступак утврђивања времена и места рођења, али су исто тако указали и да је рок од 90 дана, у коме је суд дужан да донесе решења о времену и месту рођења, кратак и изразили сумњу у погледу поштовања прописаних рокова за доношење решења.

OKRUGLI STO BEOGRADSKOG CENTRA ZA LjUDSKA PRAVAПрепоруке Заштитника грађана и других независних тела које су упутили надлежним органима због отклањања пропуста у вези са остваривањем права националних мањина не остварују се у пуној мери. Слабости постојећих прописа којима је уређена заштита права националних мањина и њихова неусклађеност са другим законима један су од узрока који оптерећује друштвене односе и положај мањина. Такво стање би се превазишло активнијим односом органа јавне управе према заштити људских и мањинских права. Међутим, неспровођење појединих препорука, шта више несарадња појединих органа јавне управе са независним телима, у вези са отклањањем утврђених пропуста указује на то да постојећи ресурси органа који одлучују о остваривању поменутих права нису довољни.

У оквиру пројекта Повећање ефикасности и видљивости независних институција за заштиту људских права у Србији који је реализовао Београдски центар за људска права уз финансијску подршку УСАИД – ИСЦ, одржан је округли сто у Новом Пазару на коме су представљене Препоруке Заштитника грађана у области остваривања права националних мањина и њихово спровођење у пракси.

Учесници, представници невладиних организација, су се сагласили да у интересу својих грађана, локалне самоуправе имају обавезу да доследно примењују законе и да извршење Препорука Заштитника грађана није само обавеза већ доприноси заштити и остваривању права припадника бошњачке националне мањине на равноправну службену употребу босанског језика и писма. Са становишта владавине права и заштите људских и мањинских права, како је посебно истакнуто, нису прихватљиви разлози којим локалне власти правдају непоступање по Препорукама, као што су да поједине одредбе закона треба мењати и унапредити или недостатак финансијских средстава.