а

okrugli sto 742015

Заштитник грађана организовао је данас округли сто на тему „Како унапредити процедуре и резултате примене афирмативне мере приликом уписа студената ромске националности“, како би се омогућило надлежним државним органима и академској заједници да по први пут за истим столом расправљају о могућностима унапређења, односно о предлозима решења на основу досадашњих искустава.

Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи је рекао да ова институција од августа прошле године, када је организовала састанак са Канцеларијом за људска и мањинска права, Националним саветом ромске националне мањине и Министарством просвете, спроводи низ активности како би се свеобухватно сагледали проблеми и препреке ефикасне примене мера афирмативне акције. Како је рекао, са аспекта надлежности Заштитника грађана је важно да се примена афирмативних мера за упис ромских студената на факултете, системски уреди, јер је то једини начин да њена примена не зависи од добре воље високошколске установе, да се у што је могуће већој мери спрече злоупотребе и да се осим уписа омогуће и мере подршке у току студирања.

На састанку је закључено да препоруке Министарства просвете морају бити јасне, с обзиром да универзитети не ретко траже њихово тумачење. Даље, није могуће уписати студенте који су прикупили мање од 31 бода, који је законски минимум. Треба раздвојити процес уписа од примене афирмативне мере којом се обезбеђује два одсто места као афирмативна мера за студенте ромске заједнице. Такође потребно је јасно одредити улоге субјеката који су укључени у цео процес и јасно дефинисати рокове.

Податак о броју уписаних студената ромске националности на више и високе школе, показује резултате примене афирмативне мере приликом уписа, која се примењује од школске 2003/2004 године. Међутим, након дискусије, у којој су учествовали проректорке за наставу Универзитета у Београду и Новом Саду, представници Медицинских факултета у Београду и Крагујевцу и Факултета за безбедност, Министарства просвете, Канцеларије за људска и мањинска права и Националног савета ромске националне мањине, закључено је да се мора променити и ближе уредити уписна политика. Такође, закључак је да се очекивани резултати, у смислу завршетка студија, не могу остварити у већини случаја, уколико држава не обезбеди и друге мере, у смислу праћења уписаних студената и подршке студентском стандарду, имајући у виду њихов социо – економски положај и уважавајући разлоге због којих је њихов упис на факултете био могућ само применом афирмативне мере.

Проблеми и предлози за њихово решавање, које су изнели представници академске заједнице, су од значаја за квалитет интегралног акта чије доношење је најавило Министарство просвете до идуће школске године, а одлука Министарства о томе да већ у овом уписном року унапреди поступак уписа афирмативном мером, тако што ће се експлицитно предвидети број места за ромске студенте, отклања неизвесност њиховог уписа, а поштовањем уписних рокова и јасном процедуром, биће омогућено да се евентуалне злоупотребе спрече.