а

Ни после десет година од доношења одредбе Закона о локалној самоуправи о обавези оснивања савета за међунационалне односе у вишенационалним срединама, савети још увек нису свуда заживели, или не заседају редовно, утврдио је Заштитник грађана у свом истраживању. На данашњем представљању Посебног извештаја Заштитника грађана о саветима за међунационалне односе у Палати Србија у Београду, омбудсман Зоран Пашалић је навео да су од укупно 72 мешовите националне јединице савети основани у 53 јединице.

Опширније...Налази Заштитника грађана говоре и то да је једина законска обавеза коју све јединице локалне самоуправе испуњавају та да се представници националних мањина у савету бирају на предлог националног савета националне мањине. У пракси јединице локалне самоуправе имају потешкоћа са препознавањем одлука које се тичу националне равноправности. Према подацима из јединица локалних самоуправа прикупљеним за потребе овог извештаја, долази се до закључка да је потребно прецизније уредити којим се питањима бави савет, односно које се одлуке тичу националне равноправности и шта овај појам подразумева, рекао је Зоран Пашалић.

Слободна процена локалних органа које су то одлуке које се тичу националне равноправности јесте разлог што их локалне самоуправе не достављају, или селективно достављају саветима на мишљење. Савети не функционишу због непрецизности закона и зато што се појмови "национална равноправност" и "међуетнички односи" доводе у везу са лошим међуетничким односима, што је у пракси довело до тога да су се улога савета и његово деловање видели само у ситуацијама међуетничких тензија и сукоба.

Стога је Заштитник грађана још 2010. године упутио препоруке јединицама локалне самоуправе са национално мешовитим саставом становништва, да уколико то нису учиниле, оснују Савет као обавезно самостално радно тело, али и да сви органи јединице локалне самоуправе достављају обавезно и благовремено предлоге свих одлука које се тичу националне равноправности Савету на мишљење и да мишљење Савета узимају у обзир при доношењу коначних одлука.

Заштитник грађана је упутио препоруке и Министарству државне управе и локалне самоуправе да, пре свега, изменама и допунама одредбе чл. 98. наведеног закона ближе уреди појам "националне равноправности", односно да закон прецизније уреди која су то питања која ова тела разматрају.

Министарка правде Нела Кубуровић је рекла да функционисање савета за међунационалне односе представља још један корак у испуњењу обавеза које је Србија преузела у оквиру европских интеграција, а посебно поглавља посвећених владавини права. Она је истакла да су добросуседски међунационални односи основа за развој толеранције, једне од основних вредности модерног друштва. Посебно је истакла значај Заштитника грађана, који је, уз друге независне државне органе, заузео важно место у Поглављу 23.

У уводном делу скупа учествовали су и в.д. помоћница министра државне управе и локалне самоуправе Ивана Антић, в.д. директорка Канцеларије за људска и мањинска права др Сузана Пауновић, шеф Одељења за демократизацију Мисије ОЕБС у Србији Јан Лунебург, као и представници локалних самоуправа.

Савети за међунационалне односе не функционишу ни десет година од доношења Закона о локалној самоуправи који уређује услове њиховог обавезног оснивања и рад у национално мешовитим локалним самоуправама. Како би сагледао реално стање у тој области и утврдио разлоге нефункционисања савета, Заштитник грађана израдио је Посебан извештај о саветима за међунационалне односе.

Оснивање савета за међунационалне односе је у интересу свих, сматра Заштитник грађана, јер се обезбеђује механизам који на локалном нивоу омогућава свим националним заједницама да заједно разматрају питања међуетничких односа и остваривања права националних мањина. Такође, заузимање заједничког мишљења и предлога свих националних заједница о некој одлуци скупштинских и извршних органа доприноси њеном квалитету, толеранцији и стању људских и мањинских права на локалном нивоу, где их грађани непосредно остварују.

Подаци прикупљени за потребе овог извештаја указују да је основни узрок нефункционисању ових тела, непрецизност закона. У циљу отклањања утврђених проблема и неправилности у пракси, као и унапређења положаја и функционисања савета за међунационалне односе, Заштитник грађана је упутио препоруке Министарству државне управе и локалне самоуправе да, пре свега, изменама и допунама одредбе чл. 98. наведеног закона ближе уреди појам националне равноправности, односно да закон прецизније уреди која су то питања која ова тела разматрају и појасни шта подразумева остваривање, заштита и унапређивање националне равноправности.

Заштитник грађана сматра да је потребно размотрити и остала отворена питања на која указује овај извештај како би се донела одлука о томе да ли се њихово решавање може обезбедити изменама и допунама закона, или је унапређење стања могуће постићи организовањем обука за представнике локалних самоуправа и за чланове савета за међунационалне односе.
Акционим планом за преговарачко Поглавље 23. Република Србија је преузела обавезу да спроведе активност и да промовише успостављање и делотворно функционисање савета за међунационалне односе на локалном нивоу у свим општинама са етнички мешовитим становништвом. Такође, препорука Комитета министара Савета Европе је дата и у погледу подстицања оснивања и делотворног функционисања савета.
Посебан извештај о саветима за међунационалне односе је припремљен уз подршку Мисије ОЕБС-а у Србији.

Опширније...Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи састао се данас делегацијом експертске мисије ЕК са чијим је представницима разговарао о спровођењу мера за унапређење положаја Рома и Ромкиња, садржаних у Акционом плану за Поглавље 23, у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године, као и у Оперативним закључцима семинара о инклузији Рома из 2015. године.

,,За ефикасно спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња од изузетног значаја је Акциони план, који је у овом случају, и поред упозорења Заштитника грађана да је важно усвојити га кад и Стратегију, усвојен са годину и по дана закашњења у односу на предвиђени период његовог трајања. Због тога је практично и немогуће мерити ефикасност Стратегије и Акционог плана“, истакао је Сепи и додао да је важно и питање када ће орган надлежан за праћење примене Акционог плана постати оперативан.

Иако су сугестије Заштитника грађана у форми Мишљења на Нацрт овог документа у највећој мери прихваћене, Акциони план и даље садржи недовољно јасно дефинисане услове и критеријуме који би гарантовали извесност и правну сигурност да ће мере посвећене унапређивању положаја Рома и Ромкиња заиста и бити спроведене, што доводи у питање и могућност праћења њихове примене.

Заменик заштитника грађана је овом приликом, између осталог, истакао важност регулисања статуса ромских координатора у јединицама локалне самоуправе и њиховог запошљавања, решавање радно-правног статуса ромских здравствених медијаторки, на шта је Заштитник грађана више пута указивао, с обзиром да они, заједно са педагошким асистентима имају централно место у спровођењу Стратегије.

Опширније...

Пријем притужби у насељу „Бангладеш“

Заштитник грађана наставио је са редовном праксом посета ромским насељима широм Србије. Приликом посете ромским насељима „Бангладеш“ и „Велики рит“ у Новом Саду, представници Стручне службе Заштитника грађана, разговарали су са грађанима, примали притужбе и представили надлежности Заштитника грађана.

Нажалост, може да се закључи да велики број проблема опстаје и због неефикасности надлежних органа долази до повреда права грађана на пребивалиште или у области образовања деце, упркос стратешком опредељењу државе да се маргинализовани положај Рома унапреди и да се спречи и санкционише њихова дискриминација.

Пише Александра Поповић

У извештају Заштитника грађана о подизању бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић“ у Крушевцу наводи се да је зид подигнут уз све потребне дозволе.

Такође да је забрињавајуће што он претвара ромско насеље у гето, јасно га издвајајући, док притом није утврђено ко је наложио његову изградњу и са којим интересима.

Овим извештајем Заштитник жели да скрене пажњу надлежних органа и јавности да, иако је изградња зида са формално-правног аспекта у складу са важећим прописима јер има неопходне дозволе Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, може за последицу имати гетоизацију једног броја грађана. Што се управо и десило са поменутим насељем када је око њега подигнут бетонски зид, који према објашњењима ЈП "Путеви Србије" служи за заштиту становништва од буке са коловоза, али који ипак по изгледу не личи ни на један други зид такве намене, већ на заклањање нерешених проблема Рома од потенцијалних инвеститора на околним парцелама.

Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина, објашњава да је у поступку провере утврђено да су од стране надлежних органа "испоштовани сви захтеви и спроведене све процедуре које прописи налажу" за саму изградњу, те да је Министарство грађевинарства одобрило техничку документацију за изградњу, али да је крајњи резултат ипак - "бетонски зид каквог нема нигде другде у Србији", јер законом није прописано да треба проверити да ли се гради око ромског насеља. Одговорност локалних власти још је било теже утврдити јер поред објашњења о самом извођењу радова која су доставили Заштитнику, на крају није утврђено чија је одлука била да се зид подигне.

- Постоје надлежни органи који нису доставили објашњења која смо тражили, нити омогућили разговор са својим представницима, на шта их закон обавезује. Објашњења која смо добили могу се поделити на она која прецизно одговарају на питање и она која су служила за одуговлачење, разводњавање, опструкцију и тежила ка неутврђивању правог стања ствари - наводи Сепи.

Један од таквих органа, стоји у извештају, јесте и Дирекција за урбанизам и изградњу града Крушевца, која није одговорила на питања Заштитника, нити послала своје представнике на заказане састанке, а била је надлежна за доношење одлуке о врсти зида који ће се градити.

На питање да ли је овај проблем могао бити решен на неки други начин, прихватљивији са становишта заштите људских права ромске националне мањине, Сепи одговара да је управо то један од најважнијих закључака овог извештаја, и читавог поступка који је спроведен.

- Проблем не би ни настао да се приликом доношења прописа у овој области размишљало о ситуацији као што је ова. Такође, да су процедуре креиране тако да свима јасно и унапред буде познато да се зид подиже око насеља, проблема не би ни било. На крају, проблем не би ни настао да су све службе надлежних органа биле упознате и едуковане о томе шта и како да раде оне друге којима је поверена брига о инклузији Рома и њиховом становању - указује Сепи.

Као посебно важна чињеница, у извештају се наглашава и да, иако Министарство грађевинарства законом није обавезано да води рачуна о специфичним условима на простору за који издаје дозволе, на његовом челу се налази министарка која је уједно, у име владе, координатор државних органа за унапређење положаја Рома и Ромкиња.