а

Пише Александра Поповић

У извештају Заштитника грађана о подизању бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић“ у Крушевцу наводи се да је зид подигнут уз све потребне дозволе.

Такође да је забрињавајуће што он претвара ромско насеље у гето, јасно га издвајајући, док притом није утврђено ко је наложио његову изградњу и са којим интересима.

Овим извештајем Заштитник жели да скрене пажњу надлежних органа и јавности да, иако је изградња зида са формално-правног аспекта у складу са важећим прописима јер има неопходне дозволе Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, може за последицу имати гетоизацију једног броја грађана. Што се управо и десило са поменутим насељем када је око њега подигнут бетонски зид, који према објашњењима ЈП "Путеви Србије" служи за заштиту становништва од буке са коловоза, али који ипак по изгледу не личи ни на један други зид такве намене, већ на заклањање нерешених проблема Рома од потенцијалних инвеститора на околним парцелама.

Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина, објашњава да је у поступку провере утврђено да су од стране надлежних органа "испоштовани сви захтеви и спроведене све процедуре које прописи налажу" за саму изградњу, те да је Министарство грађевинарства одобрило техничку документацију за изградњу, али да је крајњи резултат ипак - "бетонски зид каквог нема нигде другде у Србији", јер законом није прописано да треба проверити да ли се гради око ромског насеља. Одговорност локалних власти још је било теже утврдити јер поред објашњења о самом извођењу радова која су доставили Заштитнику, на крају није утврђено чија је одлука била да се зид подигне.

- Постоје надлежни органи који нису доставили објашњења која смо тражили, нити омогућили разговор са својим представницима, на шта их закон обавезује. Објашњења која смо добили могу се поделити на она која прецизно одговарају на питање и она која су служила за одуговлачење, разводњавање, опструкцију и тежила ка неутврђивању правог стања ствари - наводи Сепи.

Један од таквих органа, стоји у извештају, јесте и Дирекција за урбанизам и изградњу града Крушевца, која није одговорила на питања Заштитника, нити послала своје представнике на заказане састанке, а била је надлежна за доношење одлуке о врсти зида који ће се градити.

На питање да ли је овај проблем могао бити решен на неки други начин, прихватљивији са становишта заштите људских права ромске националне мањине, Сепи одговара да је управо то један од најважнијих закључака овог извештаја, и читавог поступка који је спроведен.

- Проблем не би ни настао да се приликом доношења прописа у овој области размишљало о ситуацији као што је ова. Такође, да су процедуре креиране тако да свима јасно и унапред буде познато да се зид подиже око насеља, проблема не би ни било. На крају, проблем не би ни настао да су све службе надлежних органа биле упознате и едуковане о томе шта и како да раде оне друге којима је поверена брига о инклузији Рома и њиховом становању - указује Сепи.

Као посебно важна чињеница, у извештају се наглашава и да, иако Министарство грађевинарства законом није обавезано да води рачуна о специфичним условима на простору за који издаје дозволе, на његовом челу се налази министарка која је уједно, у име владе, координатор државних органа за унапређење положаја Рома и Ромкиња.

На светски дан Рома, који се обележава 8. априла, Заштитник грађана упозорава да су сиромаштво, дискриминација, предрасуде и даље свакодневица ове мањинске групе и да постигнути резултати на унапређењу њеног положаја нису отклонили кључне препреке у процесу интеграције ромске заједнице.

Резултати спровођења Споразума о разумевању, сачињеног са представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР-а, омогућили су да број „правно невидљивих“ Рома буде значајно смањен. Примена Споразума допринела је подизању свести о потреби хитног поступања у остваривању права грађана ромске националности на упис у матичне књиге.

Mеђутим, подизање бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић'' у Крушевцу, првог такве врсте у Србији, може за последицу да има гетоизацију и сегрегацију ромске заједнице, што је у супротности са стратешким опредељењем државе о спровођењу мера инклузије Рома и Ромкиња у Републици Србији. Због тога је Заштитник грађана израдио посебан извештај с намером да скрене пажњу надлежним органима и јавности, да предузимање једног таквог чина, чак и када је формално правно у складу са важећим прописима, онемогућује несметан живот грађана у ромском насељу. Извештај упозорава надлежне органе на потребу правовременог реаговања како би се спречила таква појава у будућности, као и неопходност разматрања и утврђивања оправданости подизања овог зида.

Побољшање приступачности система здравствене заштите и едукација коју годинама успешно спроводе здравствене медијаторке у ромским насељима, још увек су недовољне мере које се предузимају. Ромкиње, једна од најмаргинализованијих друштвених група, којој је услед недовољне друштвене подршке отежано запошљавање и образовање, додатно су оптерећене и заштитом сексуалног и репродуктивног здравља и планирања породице. Према подацима Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, 38 процената свих жена старости од 15 до 49 година, у ромским насељима, изјавило је да никада није користило неку методу да би избегле или одложиле трудноћу, док је 31 проценат Ромкиња имало најмање један прекид трудноће. Чак 17 одсто Ромкиња се удало пре напуњене петнаесте године.У породици су жене често изложене насиљу и без одговарајуће заштите.

Резултати истраживање Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе говоре да се oко 80 одсто ромске деце налази ван система основног образовања и повремено прекида или потпуно напушта школовање, јер су принуђени да зарађују за сопствену и егзистенцију своје породице. Иако је унапређен нормативни оквир у погледу афирмативних мера и других облика подршке ромској деци у образовању, поједина законска уређења за остваривање права на бесплатну исхрану, бесплатне уџбенике и слично, нису допринела превазилажењу препрека које, због сиромаштва, имају ромска деца у образовању и образовним резултатима.

Према подацима УНИЦЕФ-а свега шест одсто ромске деце која живе у неформалним ромским насељима похађа предшколске установе. Свега 69 процената деце школског узраста из ромских насеља уписује основну школу, а завршава је 64 одсто њих, што говори да се држава недовољно бави проблемима ове заједнице и то од најранијег узраста њених припадника.

Поводом обележавања Међународног дана борбе против расне дискриминације, Заштитник грађана подсећа да расистичка веровања и дискриминаторски ставови према другачијима од нас нису прошлост. Стога заједничким напорима морамо да јачамо свест о томе да је дискриминација по било ком основу забрањена, а да је недискриминација и толеранција у интересу сваког од нас и друштва у целини.

И ове године Заштитник грађана позива надлежне у држави и целокупну јавност да се заједно супротставимо сегрегацији и појави одељења и школа у којима је већина ученика ромске националности, да развијамо образовање и деловање свих система у друштву, посебно у том узрасту, како би се елиминисале предрасуде, стереотипи и сваки облика дискриминације.

Међународни дан борбе против расне дискриминације су Уједињене нације прогласиле 1966. године празником, сматрајући да је потребно да све државе света уједине напоре како би се елиминисали сви облици расне дискриминације. Овај дан се обележава у знак сећања на 21. март 1960 године, када је у Јужноафричкој републици убијено 69 људи који су демонстрирали против апартхејда.

Након четири године завршава се спровођење активности у оквиру Споразума о разумевању који је имао за циљ да се успостави ближа сарадња органа и пружи подршка припадницима ромске националне мањине у поступку накнадног уписа у матичну књигу рођених.

На основу Споразума организоване су, у претходне четири године, обуке за судије, матичаре, социјалне раднике, запослене у Министарству унутрашњих послова и представнике ромског цивилног друштва које су у великој мери допринеле уједначавању праксе органа и унапређењу њиховог рада. На обукама је учествовало више од хиљаду службеника из свих Управних округа Републике Србије. Израђен је Посебан извештај Заштитника грађана о положају правно невидљивих лица, као и ''Водич за судије у вези са утврђивањем времена и места рођења у ванпарничном поступку''.

Спроведена је и кампања за упознавање припадника ромске националне мањине са начином остваривања права на упис у матичну књигу рођених у ромским насељима широм Србије.

Примена Споразума дала је позитивне резултате, допринела свести о потреби хитног поступања и непосредног решавања проблема и обезбедила унапређено остваривање права у управном поступку уписа у матичну књигу рођених, али и другим поступцима који се односе на упис чињеница и података о рођењу, држављанству, личном имену, као и пријаву пребивалишта на адресу центра за социјални рад и личну карту.

Од почетка примене Споразума остварени су, према мишљењу свих релевантних чинилаца у земљи и иностранству, значајни резултати у овој области, од којих је најзначајнији да је број „правно невидљивих“ Рома значајно смањен, док је Заштитник грађана од 2014. године примио само три притужбе правно невидљивих лица. Међутим, подаци говоре о томе да и даље има грађана и деце који су за систем невидљиви, што је разлог да Заштитник грађана настави са праћењем стање у области уписа у матичне књиге и личних докумената.

Потписивању Споразума о разумевању претходила је законодавна иницијатива за измену и допуну Закона о ванпарничном поступку, која је усвојена. Захваљујући овим изменама закона, лицима без признатог грађанског статуса омогућено је да изврше упис у матичне књиге на основу решења суда о утврђивању времена и места рођења у релативно брзом и флексибилном поступку.

Споразум о разумевању су 2012. године потписали Заштитник грађана, Министарство државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР у циљу решавања проблема „правно невидљивих лица“ и завршава се закључно са 31. децембром 2016. године.

 

Један од главних узрока зашто ни десет година након установљавања института координатора за ромска питања нису остварени циљеви њиховог увођења, ефикасност њиховог рада и потпуније остваривање права припадника ромске националне мањине јесте њихов недовољан број, непостојање јасних и прецизних критеријума и услова које неко лице мора да испуњава да би обављало послове координатора за ромска питања.

Министарство државне управе и локалне самоуправе унапредило би везе између ромске заједнице и локалних власти и обезбедило целисходније заступање интереса ромске заједнице када би на унапред познат, јасан и потпун начин уредило критеријуме на основу којих се јасно може утврдити потреба постојања координатора за ромска питања у јединицама локалне самоуправе, као и радно правни статус, права и обавезе ромских координатора у јединицама локалне самоуправе, стоји у Мишљењу Заштитника грађана.

Страна 1 од 25