а

Опширније...Заменик заштитника грађана за права националних мањина Роберт Сепи састао се данас делегацијом експертске мисије ЕК са чијим је представницима разговарао о спровођењу мера за унапређење положаја Рома и Ромкиња, садржаних у Акционом плану за Поглавље 23, у Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња за период од 2016. до 2025. године, као и у Оперативним закључцима семинара о инклузији Рома из 2015. године.

,,За ефикасно спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња од изузетног значаја је Акциони план, који је у овом случају, и поред упозорења Заштитника грађана да је важно усвојити га кад и Стратегију, усвојен са годину и по дана закашњења у односу на предвиђени период његовог трајања. Због тога је практично и немогуће мерити ефикасност Стратегије и Акционог плана“, истакао је Сепи и додао да је важно и питање када ће орган надлежан за праћење примене Акционог плана постати оперативан.

Иако су сугестије Заштитника грађана у форми Мишљења на Нацрт овог документа у највећој мери прихваћене, Акциони план и даље садржи недовољно јасно дефинисане услове и критеријуме који би гарантовали извесност и правну сигурност да ће мере посвећене унапређивању положаја Рома и Ромкиња заиста и бити спроведене, што доводи у питање и могућност праћења њихове примене.

Заменик заштитника грађана је овом приликом, између осталог, истакао важност регулисања статуса ромских координатора у јединицама локалне самоуправе и њиховог запошљавања, решавање радно-правног статуса ромских здравствених медијаторки, на шта је Заштитник грађана више пута указивао, с обзиром да они, заједно са педагошким асистентима имају централно место у спровођењу Стратегије.

Опширније...

Пријем притужби у насељу „Бангладеш“

Заштитник грађана наставио је са редовном праксом посета ромским насељима широм Србије. Приликом посете ромским насељима „Бангладеш“ и „Велики рит“ у Новом Саду, представници Стручне службе Заштитника грађана, разговарали су са грађанима, примали притужбе и представили надлежности Заштитника грађана.

Нажалост, може да се закључи да велики број проблема опстаје и због неефикасности надлежних органа долази до повреда права грађана на пребивалиште или у области образовања деце, упркос стратешком опредељењу државе да се маргинализовани положај Рома унапреди и да се спречи и санкционише њихова дискриминација.

Пише Александра Поповић

У извештају Заштитника грађана о подизању бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић“ у Крушевцу наводи се да је зид подигнут уз све потребне дозволе.

Такође да је забрињавајуће што он претвара ромско насеље у гето, јасно га издвајајући, док притом није утврђено ко је наложио његову изградњу и са којим интересима.

Овим извештајем Заштитник жели да скрене пажњу надлежних органа и јавности да, иако је изградња зида са формално-правног аспекта у складу са важећим прописима јер има неопходне дозволе Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, може за последицу имати гетоизацију једног броја грађана. Што се управо и десило са поменутим насељем када је око њега подигнут бетонски зид, који према објашњењима ЈП "Путеви Србије" служи за заштиту становништва од буке са коловоза, али који ипак по изгледу не личи ни на један други зид такве намене, већ на заклањање нерешених проблема Рома од потенцијалних инвеститора на околним парцелама.

Роберт Сепи, заменик заштитника грађана за права националних мањина, објашњава да је у поступку провере утврђено да су од стране надлежних органа "испоштовани сви захтеви и спроведене све процедуре које прописи налажу" за саму изградњу, те да је Министарство грађевинарства одобрило техничку документацију за изградњу, али да је крајњи резултат ипак - "бетонски зид каквог нема нигде другде у Србији", јер законом није прописано да треба проверити да ли се гради око ромског насеља. Одговорност локалних власти још је било теже утврдити јер поред објашњења о самом извођењу радова која су доставили Заштитнику, на крају није утврђено чија је одлука била да се зид подигне.

- Постоје надлежни органи који нису доставили објашњења која смо тражили, нити омогућили разговор са својим представницима, на шта их закон обавезује. Објашњења која смо добили могу се поделити на она која прецизно одговарају на питање и она која су служила за одуговлачење, разводњавање, опструкцију и тежила ка неутврђивању правог стања ствари - наводи Сепи.

Један од таквих органа, стоји у извештају, јесте и Дирекција за урбанизам и изградњу града Крушевца, која није одговорила на питања Заштитника, нити послала своје представнике на заказане састанке, а била је надлежна за доношење одлуке о врсти зида који ће се градити.

На питање да ли је овај проблем могао бити решен на неки други начин, прихватљивији са становишта заштите људских права ромске националне мањине, Сепи одговара да је управо то један од најважнијих закључака овог извештаја, и читавог поступка који је спроведен.

- Проблем не би ни настао да се приликом доношења прописа у овој области размишљало о ситуацији као што је ова. Такође, да су процедуре креиране тако да свима јасно и унапред буде познато да се зид подиже око насеља, проблема не би ни било. На крају, проблем не би ни настао да су све службе надлежних органа биле упознате и едуковане о томе шта и како да раде оне друге којима је поверена брига о инклузији Рома и њиховом становању - указује Сепи.

Као посебно важна чињеница, у извештају се наглашава и да, иако Министарство грађевинарства законом није обавезано да води рачуна о специфичним условима на простору за који издаје дозволе, на његовом челу се налази министарка која је уједно, у име владе, координатор државних органа за унапређење положаја Рома и Ромкиња.

На светски дан Рома, који се обележава 8. априла, Заштитник грађана упозорава да су сиромаштво, дискриминација, предрасуде и даље свакодневица ове мањинске групе и да постигнути резултати на унапређењу њеног положаја нису отклонили кључне препреке у процесу интеграције ромске заједнице.

Резултати спровођења Споразума о разумевању, сачињеног са представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе и УНХЦР-а, омогућили су да број „правно невидљивих“ Рома буде значајно смањен. Примена Споразума допринела је подизању свести о потреби хитног поступања у остваривању права грађана ромске националности на упис у матичне књиге.

Mеђутим, подизање бетонског зида око ромског насеља „Марко Орловић'' у Крушевцу, првог такве врсте у Србији, може за последицу да има гетоизацију и сегрегацију ромске заједнице, што је у супротности са стратешким опредељењем државе о спровођењу мера инклузије Рома и Ромкиња у Републици Србији. Због тога је Заштитник грађана израдио посебан извештај с намером да скрене пажњу надлежним органима и јавности, да предузимање једног таквог чина, чак и када је формално правно у складу са важећим прописима, онемогућује несметан живот грађана у ромском насељу. Извештај упозорава надлежне органе на потребу правовременог реаговања како би се спречила таква појава у будућности, као и неопходност разматрања и утврђивања оправданости подизања овог зида.

Побољшање приступачности система здравствене заштите и едукација коју годинама успешно спроводе здравствене медијаторке у ромским насељима, још увек су недовољне мере које се предузимају. Ромкиње, једна од најмаргинализованијих друштвених група, којој је услед недовољне друштвене подршке отежано запошљавање и образовање, додатно су оптерећене и заштитом сексуалног и репродуктивног здравља и планирања породице. Према подацима Републичког завода за статистику и УНИЦЕФ-а, 38 процената свих жена старости од 15 до 49 година, у ромским насељима, изјавило је да никада није користило неку методу да би избегле или одложиле трудноћу, док је 31 проценат Ромкиња имало најмање један прекид трудноће. Чак 17 одсто Ромкиња се удало пре напуњене петнаесте године.У породици су жене често изложене насиљу и без одговарајуће заштите.

Резултати истраживање Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе говоре да се oко 80 одсто ромске деце налази ван система основног образовања и повремено прекида или потпуно напушта школовање, јер су принуђени да зарађују за сопствену и егзистенцију своје породице. Иако је унапређен нормативни оквир у погледу афирмативних мера и других облика подршке ромској деци у образовању, поједина законска уређења за остваривање права на бесплатну исхрану, бесплатне уџбенике и слично, нису допринела превазилажењу препрека које, због сиромаштва, имају ромска деца у образовању и образовним резултатима.

Према подацима УНИЦЕФ-а свега шест одсто ромске деце која живе у неформалним ромским насељима похађа предшколске установе. Свега 69 процената деце школског узраста из ромских насеља уписује основну школу, а завршава је 64 одсто њих, што говори да се држава недовољно бави проблемима ове заједнице и то од најранијег узраста њених припадника.

Поводом обележавања Међународног дана борбе против расне дискриминације, Заштитник грађана подсећа да расистичка веровања и дискриминаторски ставови према другачијима од нас нису прошлост. Стога заједничким напорима морамо да јачамо свест о томе да је дискриминација по било ком основу забрањена, а да је недискриминација и толеранција у интересу сваког од нас и друштва у целини.

И ове године Заштитник грађана позива надлежне у држави и целокупну јавност да се заједно супротставимо сегрегацији и појави одељења и школа у којима је већина ученика ромске националности, да развијамо образовање и деловање свих система у друштву, посебно у том узрасту, како би се елиминисале предрасуде, стереотипи и сваки облика дискриминације.

Међународни дан борбе против расне дискриминације су Уједињене нације прогласиле 1966. године празником, сматрајући да је потребно да све државе света уједине напоре како би се елиминисали сви облици расне дискриминације. Овај дан се обележава у знак сећања на 21. март 1960 године, када је у Јужноафричкој републици убијено 69 људи који су демонстрирали против апартхејда.